U Srbiji 30.000 narkomana

Više od 85 odsto tinejdžera je narkotike dobilo od školskog druga, prijatelja i komšije. – Roditelji ne primećuju da se dete drogira

„Kada bih rezimirao svoj život na heroinu verovatno bih se poslužio refrenom pesme „Kada bih živeo hiljadu godina, ceo život bi mi stao u jedan dan”. Jer, u tih deset godina života koje mi je uzeo heroin, svaki dan je bio identičan – budio sam se i odlazio na spavanje sa idejom kako da dođem do heroina. Prvi kontakt sa drogom imao sam još u osnovnoj školi – želeo sam da budem drugačiji i ne živim tipičnim životom, da budem faca u kraju. U srednjoj školi sam prešao na tablete, a kada sam zakoračio u punoletstvo imao sam vatreno krštenje sa heroinom. Narednih deset godina proveo sam kao u nekom ružnom snu iz koga me je probudila snažna želja za životom i sticaj srećnih okolnosti, jer sam pristupio „Reto centru” koji su osnovali bivši zavisnici. Danas imam svoju porodicu i organizaciju „Izlazak” u kojoj pomažem drugim zavisnicima da izađu iz začaranog kruga narkomanije, priča Aleksandar Žugić, jedan od onih koji je uspeo da pobedi bolest zavisnosti.
Prema podacima Kancelarije za HIV i sidu, u našoj zemlji živi 30.000 zavisnika od opijata upozorila je dr Jelena Janković iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Ona je na jučerašnjem okruglom stolu o bolestima zavisnosti iznela podatak da najveći broj zavisnika ima prvi kontakt sa heroinom u 24. godini, a na lečenje se javlja gotovo deset godina kasnije. Da je borba sa heroinskom zavisnošću jedna od najtežih životnih bitki govori i podatak da su dve trećine osoba koje dolaze na lečenje – povratnici u svetu droge. 
Lambe Đorejlijevski, šef Odseka za prevenciju narkomanije MUP-a Srbije, upozorio je da, suprotno uobičajenom mišljenju da deca dolaze u prvi kontakt sa drogom preko dilera, više od 85 odsto tinejdžera je narkotike dobilo od školskog druga, prijatelja i komšije. Istraživanje Instituta za javno zdravlje iz 2010. godine pokazuje da trećina roditelja sazna za zavisnost svog deteta nakon tri godine uzimanja droge, a dodatna trećina tek nakon četiri godine drogiranja.
„Informacija da se dete drogira uvek se nalazi prenosom roditelja – ali najveći broj njih ignoriše činjenicu da iz kuće nestaju vredne stvari, da dete traži sve veći džeparac i počinje da obilazi rodbinu i traži pare, da je popustilo u školi ili postalo agresivno, razdražljivo ili povučeno”, primećuje Jasmina Slavković, pedagog u Sportskoj gimnaziji u Beogradu.
Lambe Đorejlijevski konstatuje da liberalan odnos koji većina roditelja ima prema svojoj deci u velikoj meri „olakšava” uzimanju narkotika.
„Roditeljstvo je svedeno na drugarstvo i druženje, vaspitna pravila su ukinuta ili su veoma labava, veliki broj roditelja još u osnovnoj školi ne zna da dete beži sa časova i ima izostanke, a u srednjoj školi podržavaju svoju decu u njihovim odlukama da ne odlaze na časove kada im to odgovara ili im pišu opravdanja. Škola dozvoljava da neko sa 30 neopravdanih časova ostane u školi umesto da bude isključen, a zakon dozvoljava deci od 15 godina da od roditelja sakriju informaciju da imaju seksualno prenosive bolesti ili trudnoću. Roditelji moraju da imaju autoritet i vaspitna pravila da bi deca odrasla u zdrave ličnosti”, zaključio je Đorejlijevski.

Sve više mladih narkomana u Srbiji

Narkomanija u Srbiji se siri

BEOGRAD - U Srbiji su u proteklih osam godina povećani promet i korišćenje droge, a među zavisnicima je sve više mladih, upozorava se u Strategiji Vlade Srbije za borbu protiv zloupotreba droga.

Korišćenje droge je povećano, ne samo u gradovima, već i u manjim mestima u Srbiji, a korisnika ima u svim društvenim grupama, nacionalnim i verskim zajednicama.  Srbiji je takođe, navodi se u dokumentu objavljenom u novom Službenom glasniku, u proteklih osam godina „dramatično povećan promet droge” i zaplenjeno 2,43 tone heroina, 15,9 tona marihuane, 71,6 kilograma kokaina, 90,8 kilograma hašiša i 2,14 miliona tableta ekstazija. U Strategiji koja analizira stanje i predlaže mere za period od 2009. do 2013. godine, podseća se da su u poslednjih pet godina otkrivene četiri ilegalne laboratorije sa savremenom opremom i mogućnošću proizvodnje velike količine sintetičke droge.

Istraživanja među građanima starosti od 15 do 59 godina su potvrdila da je marihuana najčešće korišćena droga koju je probalo 11 odsto građana, a zabeležena je i „blaga tendencija rasta” korišćenja kokaina i sintetičke droge. U Strategiji je ocenjeno i da „organizovani sistem zdravstvene zaštite uz dodatnu reorganizaciju i edukaciju kadrova” može obezbediti pomoć korisnicima droga, a posebno je istaknut značaj prevencije.

Statistika o Narkomaniji u Srbiji

Zvanična statistika navodi da u Beogradu ima 7.000 narkomana, a veruje se da je ova brojka bar četiri puta veća. Za Srbiju se procenjuje da ima od 60.000 do 80.000 zavisnika, ali tu se ne ubrajaju takozvani spavači, povremeni uživaoci droga. Prema policijskim izvorima, u Srbiji operiše oko 70 narkobandi.