Bolesti zavisnosti, simptomi i karakteristike

Šta su to bolesti zavisnosti?
Simptomi alkoholizma, narkomanije i drugih zavisnosti
Kakve posledice i rizike nose bolesti zavisnosti?

Savremena psihijatrija stavlja bolesti zavisnosti na prvo mesto po zastupljenosti, tempu širenja i stepenu opasnosti po zdravlje i socijalno blagostanje. Često i po život.

Zavisnost je oboljenje sa sledećim karakterističnim simptomima:

1. Opsesivna želja za redovnim pribegavanjem «voljenoj» supstanci ili radnji, čak na štetu sopstvenim važnim interesima
2. Potraga za zadovoljstvom, dodatnom energijom ili opuštanjem, bežanje od problema iz svakodnevnog života
3. Rast tolerancije - uvećava se količinska potreba (doze, učestalost, dužina, intenzivnost zloupotrebe)
4. Promena psihe, karaktera, ponašanja ličnosti zavisnika sa gubitkom ranijih vrlina, zrelosti i odgovornosti
5. Psihološki i često fizički diskonfort pri uzdržavanju koja se može manifestovati emocionalnom napetošću, nestrpljivošću, nervozom i ponekad, agresivnošću. Neretko dolazi do dosade, teskobe, depresije. Obično se uvećava žudnja, patološka želja za obnavljanjem stereotipa zavisnosti
6. Sklonost obnavljanju i nastavljanju upotrebe supstance ili nezdravog načina života uprkos narastajućoj štetnosti po zdravlje, porodičnom, društvenom, ekonomskom statusu. Ponekad i uprkos smrtnoj opasnosti.

Na ovom sajtu ćemo Vas upoznati s najčešćim bolestima zavisnosti, njihovim simptomima, tipičnim karakteristikama za raspoznavanje. Najvažnije je to što Vas obaveštavamo o tome šta raditi ukoliko je ta nesreća došla u Vaš dom, kakvi principi lečenja bolesti zavisnosti postoje i šta može efikasno pomoći svakom čoveku ponaosob.

Bolesti zavisnosti koje smo za Vas opisali možete naći niže:

Hemijske zavisnosti:
- Heroinska i opijatska narkomanija
- Zavisnost od kokaina i drugih stimulatora
- Zavisnost od marihuane (kanabisa)
- Zavisnost od sedativa (tabletomanija)
- Pušenje
- Alkoholizam


Bihevioralne zavisnosti:
- Patološko kockanje (igre na sreću)
- Zavisnost od kompjuterskih igara
- Internet zavisnost
- Zavisnost od hrane
- Seksualna zavisnost

 

Simptomi heroinske i opijatske narkomanije

1. Manje doze opijatske supstance izazivaju euforiju, povišeno i dobrodušno raspoloženje, zadovoljenost. druželjubivost, hrabrost, osećaj herozima. Mimika je izražajnija i gestikulacija življa. Najkarakterističniji simptom zloupotrebe opijata (heroina, morfijuma) su sužene zenice i bledoća kože. Takođe je obično prisutno otežano disanje i snižena telesna temperatura.
2. Veće doze izazivaju pospanost, usporenost, opuštenost, smirenost.
3. Predoziranje karakteriše suženje zenica, nizak krvni pritisak (hipotenzija), spazam sistema za varenje i žuči, snižena telesna temperatura, vlažna i lepljiva koža, teško disanje, gubitak svesti, koma, smrt od paralize koja može nastupiti momentalno ili posle nekoliko časova.

Promena ličnosti kao posledica konzumiranja opijata

Nagla promena karaktera i ponašanja, čovek postaje zatvoren, manje se druži sa starim (zdravim) drugovima, pojavljuju se novi, sumnjivi drugovi koje on krije kao i mesta gde se sa njima sreće. Postaje neodgovoran prema obavezama, beži sa časova ili predavanja, vraća se kući kasnije nego obično. Sve više laže, lukavi, nestaju ranije osobine savesti, morala, saosećanja. Zatvara se u kupatilu ili svojoj sobi krijući se od bliskih ljudi, kradom i šapatom razgovara sa nekim telefonom. Naborajni znakovi ponašanja i karaktera su mnogo važniji od simptoma opijenosti zato što se u takvom stanju krije od ljudi, naročitoh njemu bliskih i često uspeva i po nekoliko godina da sakrije zloupotrebu heroina i drugih opijata. Ponekad čak ni specijalisti ne mogu uvek primetiti narkotičku opijenost bez specijalnih testova. Najsigurnije sredstvo za dijagnostiku je imunohroni urinotest koji može uraditi svako.

Opasnosti od heroina i drugih opijata:

- Iznenadna smrt od predoziranja
- Infekcija virusom hepatitisa c, b i HIV-a
- Prinudni kriminalni način života usled čega su zatvro, tuče, ubistva neizbežni
- Destruktivni uticaj na potomstvo usled toksičkog dejstva narkotika

Simptomi kokainske i amfetaminske narkomanije (zavisnost od stimulatora)

Psihički simptomi upotrebe kokaina i drugih amfetamina

- Emocionalni uspon, euforija
- Osećaj priliva energije
- Pojačanje umne aktivnosti
- Dugi periodi nespavanja
- Sniženje potrebe za spavanjem
- Snižen apetit
- Povećanje fizičke izdržljivosti

Fizički simptomi upotrebe kokaina i drugih amfetamina

- Ubrzani puls, tahikardija
- Učestalo disanje
- Suženje krvnih sudova
- Povišen krvni pritisak
- Povišena telesna temperatura
- Znojenje
- Proširene zenice

Prvo vreme zloupotreba kokaina i amfetamina se nikako ne manifestuje. Međutim, sa daljom upotrebom narkotika se javljaju očigledni simptomi: gubitak na težini, neuredan spoljašnji izgled, crvenilo na koži, hronična kijavica, česte respiratorne infekcije. Nalazeći se pod dejstvom kokaina, čovek može biti budan nekoliko sati, a zatim spavati duži vremenski period.

Psihološki simptomi mogu biti gubitak interesa za druženjem, ranijim interesovanjima ili bilo kojoj drugoj aktivnosti, problemi kod kuće, u školi i na poslu. Narastajuća psihoza se može manifestovati ponavljanju konvulzivnih pokreta, kao što su rad prstiju ili igra sa kosom. U slučaju ozbiljnog predoziranja su karakteristične proširene zenice, tahikardija, znojenje, hipertenzija. Kokain i amfetamini mogu izazvati slušne halucinacije (čovek “čuje glasove“) i tešku depresiju kao i nagle promene raspoloženja. Učestali su nastupi netrpeljivosti i agresivnosti, nervoze i nenormalne ljutnje.

Simptomi kanabioidne narkomanija (yavisnost od marihuane)

Fizički simptomi upotrebe marihuane:

• «Otežana» ili kompulsivna ishrana (marihuana narušava kiselinu želuca)
• Upaljene i crvene oči (čoveku može biti teško držati otvorene oči)
• Suva usta
• Usporenost, lenjost i otežalost ektremiteta
• Specifičan telesni miris
• Ubrzani puls i pojačano lupanje srca
• Povećan krvni pritisak
• Poremećena motorika
• Promenljiva telesna temperatura
• Glavobolja i vrtoglavica
• Mučnina
• Osećaj gladi

Psihički simptomi upotrebe marihuane:

• Nekontrolisani smeh
• Zaboravnost i povremeni gubitak pamćenja
• Napadi paranoje (pri ozbiljnoj intoksikaciji)
• Halucinacije
• Otupljenost, besciljnost
• Opuštenost
• Narušenje koncentracije, sposobnosti upravljanja motornim vozilom
• Ubrzan govor, neuzdržljiva pričljivost
• Euforija, osećaj blagostanja
• Bezbrižnost koju smenjuje uznemirenost i strah
• Iskrivljen osećaj za vreme i prostor
• Izoštreno čulo vida, sluha i mirisa
• Sniženje praga bola
• Psihoza (pri većim dozama)
• Pojačano čulo dodira
• Izrazite promene u raspoloženju i ponašanju dok se čovek nalazi pod uticajem

Ljudi koji konzumiraju marihuanu mogu nositi sa sobom i često koristiti kapi za oči, parfem, žvake, trudeći se da sakriju tragove upotrebe.

Rizici i posledice konzumiranja marihuane

• Mozak – marihuana utiče na kognitivne sposobnosti, sposobnost razumevanja, apstraktnog mišljenja, učenja i kratkoročno pamćenje.U zavisnosti od koncentracije i jačine nervnog sistema konzumenta, marihuana može izazvati paniku, nemir i toksičnu psihozu. Dugoročna zloupotreba može dovesti do trajnih promena.
• Pluća – pušenje marihuane izaziva iste štetne efekte kao i cigarete: bronhitis, rak pluća, problem sa sinusima itd. samo u mnogo većoj meri izaziva oboljenja gornjih disajnih puteva i oticanja.
• Srce- zloupotreba marihuane uzrokuje lupanje srca, ubrzani puls i povišen krvni pritisak.
• Reproduktivni sistem kod muškaraca- zloupotreba marihuane umanjuje količinu testosterona (muškog hormona), izazivajući postepenu pojavu impotencije i narušavanja polnih funkcija. Sem toga postoji opasnost od muške neplodnosti.
• Reproduktivni sistem kod žena - kanabinoidi toksično delouju na jajne ćelije, remete fiziološku regulaciju ženske reproduktivne sfere. U trudnoći truju plod i dete ima veliki rizik rođenja sa "fetalnim sindromom marihuane", mala težina, encefelopatija, smanjen imunitet.
• Motorne funkcije – pušenje marihuane narušava koncentraciju i povećava vreme reakcije. Narušena je reakcija na svetlost i zvuk, pogoršava se sposobnost obavljanja operativnih radnji i stepen prihvatanja. Javlja se velika potreba za kretanjem, hodanjem, razgovaranjem, karakteristicne su neobične poze za vreme mirovanja.
• Druge oblasti – socijalna izolacija, prelaz na teže narkotike, kriminal.

Zavisnost od sedativa, zavisnost od lekova ili tabletomanija

Zavisnost od lekova je sindrom koji se javlja kod upotrebe psihotropnih supstanci (benzodiazepina, sedativa, barbiturata, lekova za spavanje, psihostimulatora i dr.). Tabletomaniju karakteriše patološka potreba za uzimanjem lekova kako bi se izbegla pojava apstinencije ili psihičkih problema i fizičkog diskomforta koji se javljaju pri prestanku uzimanja tih lekova. Pomenuti simptomi se javljaju i kod uzimanja antagonista navedenih lekova.

Simptomi psihičke zavisnosti od lekova

Kod psihičke zavisnosti prekid uzimanja lekova je praćen emocionalnim i psihičkim diskonfortom. Napetost, uznemirenost, nemir u telu, nervoza, razdražljivost, plačljivost, strah od nesanice i nesanica su neki od simptoma. Sve navedeno izaziva i pojačava patološku želju za uzimanjem leka koja može dostići stepen patološkog nagona i kompulsivne potrebe za pribegavanjem istih. Ta kompulsija može dovesti do povećavanja doza i do predoziranja.

Simptomi fizičke zavisnosti od lekova

Kod fizičke zavisnosti od lekova prekid uzimanja preparata dovodi do apstinencijalnog sindroma koji je praćen različitim vegetativno-somatskim i neurološkim poremećajima kao što su drhtavica, znojenje ili suvoća kože, lupanje srca, promena krvnog pritiska, glavobolja, povišena osetljivost na svetlost, zvuk, a postoji i opasnost od epileptičkih napada. Pojavu apstinencijalnog sindroma može izazvati i prijem antagonista lekova koji su izazvale zavisnost.

Pozivamo Vas da nam se obratite ukoliko imate pitanja. Mi poštujemo Vašu anonimnost.
Kliknite ovde i pošaljite popunjen formular.

Zavisnost od nikotina - pušenje

Duvan sadrži oko 400 pogubnih supstanci, a najštetnija je nikotin koji u nekom stepenu deluje na centralni i periferni nervni sistem, povećava krvni pritisak, sužava sitne krvne sudove, ubrzava disanje, povećava sekreciju želudačnih žlezda. Sem nikotina, opasni su i drugostepeni proizvodi gorenja duvana. Zato je nezdravo za nepušače da borave u duvanskom dimu.

Posledice pušenja

Pušenje je uzročnik pojave zloćudnih tumora u predelu usta, grla, bronhija, pluća. Konstantno i dugo pušenje dovodi do preranog starenja. Poremećaj snabdevanja kiseonikom, spazam sitnih krvnih sudova daju spoljašnjem izgledu pušača žućkastu boju u beonjačama, na koži, preranu uvelost, a promena sluznice njegovih disajnih puteva utiče na glas - gubi se zvonkost i prisutna je promuklost

Nikotin negativno utiče na polni razvoj kod dečaka i devojčica, a naročito je štetan za trudnice tako da dovodi do rađanja slabe, nerazvijene dece. Isto tako se povećava procenat oboljenja i smrtnosti kod dece u prvim godinama života.

Nikotin pogoršava niz bolesti kao što su arteroskleroza, hipertonično oboljenje, gastritis, miokardiodistrofija, endokrina oboljenja. Kod bolesti kao što je čir u želucu, tromboflebitis, bolest Reno, infarkt miokardija je ozdravljenje bez prestanka sa pušenjem nemoguće.
Poznato je da pušači oboljevaju od raka pluća 6-10 puta češće nego nepušači. Utvrđeno je da rak izazivaju neke supstance duvanskog dima.

Apstinencijski sindrom kod prestanka pušenja

Obično posle prestanja pušenja, tokom 3 do 5 dana su primetni sledeći simptomi: osećaj nezadovoljenosti, razdražljivost, lak poremećaj sna, privremen porast apetita, retko glavobolja.

Patološko kockanje ili zavisnost od igara na sreću

Patološko kockanje je često učestvovanje u igrama na sreću što dominira u životu individue i vodi do spuštanja socijalnih, profesionalnih, materijalnih i porodičnih vrednosti.

Simptomi zavisnosti od kocke

• Konstantna zainteresovanost i gubitak osećaja za vreme tokom igre
• Promena kruga interesovanja, konstantne misli o igri, fantaziranje o kockanju
• Gubitak kontrole, izražena nesposobnost da se prestane sa kockanjem kako posle velikog dobitka, tako i posle niza gubitaka
• Stanja psihološkog diskomforta, razdražljivosti, nervoze, nemira u relativno kratkim vremenskim periodima posle još jednog učestvovanja u igri i neodoljivom željom da se ponovo kocka. Takva stanja po nekim simptomima podsećaju na narkomansku apstinenciju: glavobolja, poremećaj sna, nemir, loše raspoloženje, poremećaj koncentracije.
• Karakteristično postepeno povećavanje učestalosti kockanja i nagon za sve većim rizicima
• Periodična napetost koja je praćena uzbuđenjem vezanim za igru, neodoljiva želja da se ponovo učestvuje u kockanju
• Brzorastuće opadanje sposobnosti protivljenja iskušenju. Individua donosi odluku da jednom zauvek prestane da se kocka, a pri najmanjoj provokaciji (susret sa drugovima, razgovor o kocki, blizina kazina) kockanje se ponavlja.

Zavisnost od kompjuterskih igara i rada na kompjuteru

Simptomi zavisnosti od kompjuterskih igara

• Dobro raspoloženje ili euforija za kompjuterom
• Individua ne želi da se odvoji od posla ili igre na kompjuteru
• Razdražljivost pri prinudnom odvajanju od kompjutera
• Nesposobnost planiranja završetka rada ili igre na kompjuteru
• Trošenje velike količine novca na kupovina dodatnih kompjuterskih komponenata i programa
• Zaboravljanje obaveza u kući, na posli, u školi i na dogovorene sastanke tokom rada ili igranja na kompjuteru
• Nemarnost prema zdravlju, higijenom i snom u korist provođenja više vremena za kompjuterom
• Individua često jede za kompjuterom
• Razgovor na temu kompjutera, igara

Posledice zavisnosti od kompjuterskih igara

• Sindrom karpalnog tunela – bilo da je pogrešan stav, ponavljajući otkucaji na tastaturi ili jednostavno nedostatak dobre ergonomije, više sati provedenih pored tastature može da rezultira sindromom karpalnog tunela. Sindrom karpalnog tunela se javlja kada se prignječi nerv koji ide iz podlaktice u šaku. Osnovni simptomi su sevajući bol i trnjenje prstiju i šake.
• Nesanica
• Dehidracija
• Deformiteti izazvani ponavljanjem pokreta – degeneracija izazvana stalnom upotrebom jedne iste grupe mišića. Jedan od najuobičajenijih primera deformiteta izazvanih ponavljanjem pokreta je kucanje na tastaturi, što izaziva oštećenje tetiva, nerava i mišića u prstima, palcu, ručnom zglobu, rukama, podlaktici, laktovima, nadlaktici, vratu, ramenima i gornjem delu leđa.
• Glavobolja – bilo da je u pitanju stres, deformacija oka ili čak nedostatak kofeina, glavobolja je uobičajena kod ljudi koji preterano koriste računar.
• Dijabetes
• Glaukom – studije su pokazale da je 50 procenata korisnika koji preteruju u upotrebi računara iskusila neku vrstu deformacije oka, vide mutno ili dvostruko i tako dalje. To međutim dovodi do povećanja rizika od pojave glaukoma. To je vrsta bolesti oka koja izaziva oštećenje očnog živca i može da dovede do slepila ako se ne leči.
• Gojaznost – dugo sedenje za računarom bez pravljenja pauza i vežbi istezanja – što je veoma važno – može da dovede do gojaznosti.
• Bolovi u vratu
• Bolovi u leđima – sedenje po ceo dan, ponekad u lošoj poziciji, izaziva bol u leđima koji ume da bude veoma uporan i neizdrživ, a vremenom može da postane i hroničan.

Ruska metoda

Lekovi se svakom pacijentu prepisuju u zavisnosti od fizičkog i duševnog stanja, osobenostima raspoloženja i karaktera. Takav individualno-dinamički model psihofarmakoterapije omogućuje uklanjanje i sprečavanje simptoma depresije i drugih emocionalnih poremećaja. Pruža se dobar san, harmoničan bioritam, regulisani moždani procesi uzbuđenja i kontrole. Lekovi pripremaju mozak za ostala terapijska delovanja.
Informacija  je upućena na svest i podsvest pacijenta, sadrži različite formule i nastavlja se u toku celog lečenja. Sa jedne strane su to slike užasa, patnji i smrti koje se asociraju sa narkotikom. One obrazuju tvrdokornu odvratnost i strah od narkomanije. Sa druge strane su to radosne slike pune života koje oslikavaju toliko željenu zdravu budućnost. Stvaranje socijalnih i porodičnih vrednosti, orijentisanje na trezvene načine uživanja. Postepeno se formira nov životni program i izbacuju se teška sećanja bolesne prošlosti i osećanja krivice.

Kao rezultat kompleksnog lečenja mozga postiže se “hladan”, ravnodušan odnos prema supstanci koja je ranije bila aktuelna. Prestaju napadne misli i sećanja. 

Vrste droga i njihove posledice

Definicija droge po WHO glasi: "Droga je bilo koja hemijska supstanca koja prilikom unošenja u Ijudski organizam menja prirodni tok funkcionisanja Ijudskog tela i psihe.

Droge mogu biti proizvod sačinjen od prirodnih supstanci i veštačke, kreirane i proizvedene u laboratorijama. Prema pravnoj regulativi, kao i prema socijalnoj prihvatljivosti u odnosu na datu definiciju droga, delimo ih na nekoliko grupa:

- legalne droge - alkohol, duvan, razne vrste Iepka
- lekovi - različite vrste lekova do kojih se dolazi bez posebnih procedura, lekovi koji su klasifikovani kao opojne droge i koji se po jasno definisanom pravnom okviru koriste u medicinske svrhe,
- ilegalne droge - materije čija je proizvodnja, distribucija i upotreba van zakonski definisanih okvira nelegalna.

Upotreba opojnih droga može biti dvojaka: upotreba u medicinske svrhe i nemedicinske svrhe - zloupotreba droga.

U medicinske svrhe najčešće se upotrebljavaju kao analgetici, ordiniraju se kod pacijenta koji trpe jake bolove. Ova upotreba droge je legalna, ali treba biti na oprezu jer takođe može izazvati zavisnost. Upotreba droga u nemedicinske svrhe zbog različitih efekata promene svesti i duha osobe, svojevoljna ili prisilna, je nelegalna i neprirodna, a nakon ponovljenih uzimanja dovodi do zavisnosti, sa svim negativnim posledicama po zdravlje -to je zloupotreba droga.

Stručnjaci iz oblast narkomanije dele uslovno osobe koje su konzumirale drogu u nekoliko vrsta:

- osobe koje su nekoliko puta probale neku drogu i prestale - eksprimentisanje,
- osobe koje povremeno konzumiraju droge - uglavnom blaže, a koje nisu zavisnici
-narkofili i
- osobe koje redovno konzumiraju drogu i zavisni su - narkomani.

Prve dve vrste se obično nigde ne registruju jer kriju od roditelja i prijatelja tu svoju naviku i smatraju da je drže pod kontrolom, dok zavisnici veoma često dolaze u sukob sa zakonom ili imaju akutne ili hronicne zdravstvene probleme.
Procene su da na jednog registrovanog narkomana dolazi pet neregistrovanih.

Po načinu delovanja na svest imamo četiri osnovne grupe opojnih sredstava:

- DEPRESIVI - ova vrsta droga svojim delovanjem usporava funkcije organizma, kako fizičke tako i psihičke (kanabis, Iepkovi, heroin, metadon…).

- HALUCINOGENI - ova vrsta droga menja način na koji osoba vidi, čuje i oseća svet oko sebe, njihov "proizvod" su konfuzija i halucinacije (LSD, Psilocibin gljive, kaktus Pejotl, kanabis u visokim dozama).

- STIMULANSI - ova vrsta droga stimuliše i ubrzava sve funkcije u Ijudskom organizmu, kako fizičke tako i psihičke (amfetamin sulfat, metamfetamin, kokain - krek, ectasy).

Upotreba droga u dužem periodu može izazvati zavisnost, a zavisnost može dovesti do tolerancije koja iziskuje sve veću dozu droge, što opet može dovesti do uzimanja smrtne doze (overdosis), koja, ako se pravovremeno ne interveniše, može uzrokovati smrt.

Nagli prestanak uzimanja droge je veoma opasan i ispoljava se kao poremećaj telesnih funkcija (bolovi u kostima i mišićima, osećaj hladnoće, grčevi u stomaku, znojenje, nesanica, uznemirenost, itd.) za koji je uobičajen naziv apstinencijalni sindrom.

Društvo i narkomanija

Sredina u kojoj čovek živi može tolerisati ili čak podržavati konzumiranje određenih psihoaktivnih supstanci ili pak imati otvoreno odbojan i negativan stav. Zapadna društva, a i naše, tolerišu pijenje alkohola dok se pre­ma konzumiranju "droga" uglavnom zauzima netolerantan i zabranjujući stav. Neke grupe u društvu mogu imati i svoje posebne obrasce ponašanja kad su u pitanju psihoaktivne supstance. Npr. urbana omladina može podržavati pušenje marihuane kao i izvesni umetnički orijentisani krugovi ljudi. Među intelektu­al­ci­ma često može biti prisutan iznenađujuće tolerantan odnos pema sa­moini­cija­tivnom konzumiranju sedativa. Takvi stavovi sredine sigurno imaju uti­caja na broj ljudi koji postaju zavisni od pomenutih psihoaktivnih supstanci. Po­trebno je reći da je ovakav "nezvaničan stav" izgleda delotvorniji od za­kon­skih propisa u nekim društvima.

Važno je i napomenuti da se pod "odnosom društva prema nečemu" uglavnom misli na mišljenje većine, a to znači na mišljenje ljudi "srednje i sta­ri­je generacije" u odnosu na šta mladi ljudi prirodno imaju kritički i buntovan stav. Tako dolazi do raskoraka koji inače može biti koristan i progresivan, ali kada su u pitanju psihoaktivne supstance često katastrofalan po mlade ljude, po mišljenju dr Jelice Satarić. Može se čuti od zavisnika da su se oni usprotivili "laž­nim vrednostima okoline, učmalosti i strahu" što nije u biti prihvatljivo jer u za­visnosti se ruše sve prave vrednosti i ostaje samo učmalost, letargija i praz­ni­na. Društvo ne može samo svojim restriktivnim stavom prema uzimanju dro­ga i zakon­skim propisima suzbiti ovu pojavu. Mora se preduzimati neka "pri­ja­telj­­ska aktivnost" ali ne i neopravdano popustljiva, prema mladim ljudima. Po­tre­b­no je da školski programi obuhvate mlade pre nego što se određeni oblici po­na­­ša­nja uspostave. Ako se vratimo na koncept o bolesti zavisnosti koja na­sta­je u in­terakciji navedena četiri faktora, može izgledati suviše komplikovano ra­zu­­me­­vanje tih složenih odnosa. Vodič kroz lavirinte modernog sveta može biti i de­­finicija duševnog zdravlja koju je izrekao "klasični" Frojd: Ono što ka­rak­te­ri­še zrelu, duševno zdravu osobu je kapacitet za ljubav i kapacitet za rad. 

Sami mladi vide kao korisne puteve za prevenciju narkomanije bolju informisanost (koliko god nam se nekada činilo da se i previše govori o štetnosti droga, kao da to nije dovoljno doprlo do njih), preko savetovališta za mlade (kojih kod nas još uvek nema u dovoljnoj meri niti zahvataju veći broj mladih), kao i preko uticaja roditelja.

Porodica i narkomanija

Eventualne ideje o ulozi porodice u nastanku "narko­ma­ni­je", mogu se svesti na opšte stavove i iskustva i laika i stručnjaka da su odnosi sa najbližima izvor zdravlja, zadovoljstva, sreće ali i patnje, nesporazuma, besa, straha, što sve pod uticajem raznih okolnosti, nasledenih, urođenih, unutrašnjih i spoljašnjih, dovodi do različitih psiholoških sklopova. Nema jasno određenog tipa porodice koji nekoga čini "podobnim" da se razboli od bolesti zavisnosti. Ipak se neke pojave mogu izdvojiti kao značajne. Višegeneracijska tendencija ka zavisničkom ponašanju (alkoholizam nekih članova porodice, pasivnost, "pa­ra­zi­tizam") ili ponašanju sa gubitkom kontrole (patološko kockanje, klepto­ma­nija, pi­ro­manija). Veoma važan "faktor rizika" je neujednačen stav roditelja u vas­pi­ta­va­nju - jedan roditelj ispoljava neopravdanu toleranciju a dru­gi ne­ra­zum­ljivu stro­gost i agresiju. Pošto je porodica osnovni okvir za za­do­vo­ljenje je­dne od ba­zič­nih ljudskih potreba - potrebe za pripadanjem, ukoliko ona nije u sta­nju da pru­ži dovoljno iskustva sloge, podrške i uvažavanja, dete će potražiti ne­ku ko­he­ziv­niju grupu (npr. grupu zavisnika) u kojoj ce steći sigur­nost i pri­hvatanje, ali če­sto nauštrb gubitka samostalnosti i nezavisnosti. Tako­đe, među os­novnim potrebama je i potreba za orijentacijom shodno uzrastu i okol­no­sti­ma. Ukoliko u porodici nema jasnih i direktnih poruka, razgovora, uko­liko nema slobodnog izražavanja osećanja, ako postoji detetu nerazumljiva pro­menljivost ponašanja, atmosfere, očekivanja, ono ce biti u nekoj vrsti kon­fu­zije (neće mu biti jasno šta mu se kaže, šta drugi osećaju, šta očekuju, šta vole šta ne vole itd.). A onaj ko nema orijentaciju ne može imati sigurnost u sebe i ne može slobodno odlučivati i ne može normalno sazrevati kao ličnost i gra­di­ti identitet. Porodica treba da obezbedi deci temelje za zadovoljenje svojih osnov­nih potreba: potrebe za ukorenjenošću - preko jasnog i konzistentnog sistema vred­nosti, potrebe za pripadanjem, potrebe za identitetom, potrebe za orijenta­cijom. Istraživanja sprovedena na učenicima niških škola, na pitanja o tome kako se njihovi roditelji ponašaju kako bi prevenirali upotrebu narkotika, pokazuju da je malo onih roditelja koji ovoj pojavi ne pridaju značaj (3-10%), takođe i onih koji sprovode konkretne provere svoje dece vezanu za mogućnost upotrebe i zloupotrebe droga (4-17%), a da se većina intervencija ograničava na razgovor o štetnosti i njihovu ljutnju ukoliko posumnjaju ili primete da je već došlo do korišćenja neke od ovih supstanci (25-55%).