Porodica i narkomanija

Eventualne ideje o ulozi porodice u nastanku "narko­ma­ni­je", mogu se svesti na opšte stavove i iskustva i laika i stručnjaka da su odnosi sa najbližima izvor zdravlja, zadovoljstva, sreće ali i patnje, nesporazuma, besa, straha, što sve pod uticajem raznih okolnosti, nasledenih, urođenih, unutrašnjih i spoljašnjih, dovodi do različitih psiholoških sklopova. Nema jasno određenog tipa porodice koji nekoga čini "podobnim" da se razboli od bolesti zavisnosti. Ipak se neke pojave mogu izdvojiti kao značajne. Višegeneracijska tendencija ka zavisničkom ponašanju (alkoholizam nekih članova porodice, pasivnost, "pa­ra­zi­tizam") ili ponašanju sa gubitkom kontrole (patološko kockanje, klepto­ma­nija, pi­ro­manija). Veoma važan "faktor rizika" je neujednačen stav roditelja u vas­pi­ta­va­nju - jedan roditelj ispoljava neopravdanu toleranciju a dru­gi ne­ra­zum­ljivu stro­gost i agresiju. Pošto je porodica osnovni okvir za za­do­vo­ljenje je­dne od ba­zič­nih ljudskih potreba - potrebe za pripadanjem, ukoliko ona nije u sta­nju da pru­ži dovoljno iskustva sloge, podrške i uvažavanja, dete će potražiti ne­ku ko­he­ziv­niju grupu (npr. grupu zavisnika) u kojoj ce steći sigur­nost i pri­hvatanje, ali če­sto nauštrb gubitka samostalnosti i nezavisnosti. Tako­đe, među os­novnim potrebama je i potreba za orijentacijom shodno uzrastu i okol­no­sti­ma. Ukoliko u porodici nema jasnih i direktnih poruka, razgovora, uko­liko nema slobodnog izražavanja osećanja, ako postoji detetu nerazumljiva pro­menljivost ponašanja, atmosfere, očekivanja, ono ce biti u nekoj vrsti kon­fu­zije (neće mu biti jasno šta mu se kaže, šta drugi osećaju, šta očekuju, šta vole šta ne vole itd.). A onaj ko nema orijentaciju ne može imati sigurnost u sebe i ne može slobodno odlučivati i ne može normalno sazrevati kao ličnost i gra­di­ti identitet. Porodica treba da obezbedi deci temelje za zadovoljenje svojih osnov­nih potreba: potrebe za ukorenjenošću - preko jasnog i konzistentnog sistema vred­nosti, potrebe za pripadanjem, potrebe za identitetom, potrebe za orijenta­cijom. Istraživanja sprovedena na učenicima niških škola, na pitanja o tome kako se njihovi roditelji ponašaju kako bi prevenirali upotrebu narkotika, pokazuju da je malo onih roditelja koji ovoj pojavi ne pridaju značaj (3-10%), takođe i onih koji sprovode konkretne provere svoje dece vezanu za mogućnost upotrebe i zloupotrebe droga (4-17%), a da se većina intervencija ograničava na razgovor o štetnosti i njihovu ljutnju ukoliko posumnjaju ili primete da je već došlo do korišćenja neke od ovih supstanci (25-55%).