Društvo i narkomanija

Sredina u kojoj čovek živi može tolerisati ili čak podržavati konzumiranje određenih psihoaktivnih supstanci ili pak imati otvoreno odbojan i negativan stav. Zapadna društva, a i naše, tolerišu pijenje alkohola dok se pre­ma konzumiranju "droga" uglavnom zauzima netolerantan i zabranjujući stav. Neke grupe u društvu mogu imati i svoje posebne obrasce ponašanja kad su u pitanju psihoaktivne supstance. Npr. urbana omladina može podržavati pušenje marihuane kao i izvesni umetnički orijentisani krugovi ljudi. Među intelektu­al­ci­ma često može biti prisutan iznenađujuće tolerantan odnos pema sa­moini­cija­tivnom konzumiranju sedativa. Takvi stavovi sredine sigurno imaju uti­caja na broj ljudi koji postaju zavisni od pomenutih psihoaktivnih supstanci. Po­trebno je reći da je ovakav "nezvaničan stav" izgleda delotvorniji od za­kon­skih propisa u nekim društvima.

Važno je i napomenuti da se pod "odnosom društva prema nečemu" uglavnom misli na mišljenje većine, a to znači na mišljenje ljudi "srednje i sta­ri­je generacije" u odnosu na šta mladi ljudi prirodno imaju kritički i buntovan stav. Tako dolazi do raskoraka koji inače može biti koristan i progresivan, ali kada su u pitanju psihoaktivne supstance često katastrofalan po mlade ljude, po mišljenju dr Jelice Satarić. Može se čuti od zavisnika da su se oni usprotivili "laž­nim vrednostima okoline, učmalosti i strahu" što nije u biti prihvatljivo jer u za­visnosti se ruše sve prave vrednosti i ostaje samo učmalost, letargija i praz­ni­na. Društvo ne može samo svojim restriktivnim stavom prema uzimanju dro­ga i zakon­skim propisima suzbiti ovu pojavu. Mora se preduzimati neka "pri­ja­telj­­ska aktivnost" ali ne i neopravdano popustljiva, prema mladim ljudima. Po­tre­b­no je da školski programi obuhvate mlade pre nego što se određeni oblici po­na­­ša­nja uspostave. Ako se vratimo na koncept o bolesti zavisnosti koja na­sta­je u in­terakciji navedena četiri faktora, može izgledati suviše komplikovano ra­zu­­me­­vanje tih složenih odnosa. Vodič kroz lavirinte modernog sveta može biti i de­­finicija duševnog zdravlja koju je izrekao "klasični" Frojd: Ono što ka­rak­te­ri­še zrelu, duševno zdravu osobu je kapacitet za ljubav i kapacitet za rad. 

Sami mladi vide kao korisne puteve za prevenciju narkomanije bolju informisanost (koliko god nam se nekada činilo da se i previše govori o štetnosti droga, kao da to nije dovoljno doprlo do njih), preko savetovališta za mlade (kojih kod nas još uvek nema u dovoljnoj meri niti zahvataju veći broj mladih), kao i preko uticaja roditelja.