четвртак, 20. фебруар 2014.

Zaplenjena droga vrednosti oko 50 miliona

Zaplenjena droga u Beogradu


01. oktobar 2010. | 16:50 | Izvor: Beta


Beogradska policija je u odvojenim akcijama uhapsila petoro osumnjičenih od kojih je zaplenila drogu ukupne vrednosti oko 50 miliona dinara, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
MUP je naveo da je zaplenjeno 3,25 kilograma heroina, oko deset kilograma marihuane-skank i 45,5 kilograma smese paracetamola i kofeina.

Akcija je počela privođenjem Miloša N. (25) i Ratomira G. (44) u čijim stanovima je nađena droga i jedna elektronska vaga predviđena za teret do 30 kilograma.

U džepovima Ratomira G. nađeno je još 17 paketića sa oko deset grama heroina.

Sinhronizovanom akcijom, ubrzo su uhapšeni i Danilo R. (24) i Jovica S. (24) koji su organizovali nabavku droge i preko svoje mreže preprodavaca je distribuirali u Beogradu.

U njihovom automobilu policijski službenici našli su osam paketa sa oko osam kilograma marihuane-skank.

Neposredno pošto su mu Danilo R. i Jovica S. prodali dva kilograma marihuane, uhapšen je i Goran Lalović (26), a droga je oduzeta.

Osumnjičeni za preprodaju droge će uz krivičnu prijavu biti privedeni dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.

понедељак, 17. фебруар 2014.

Novi Sad - grad metadonskih zavisnika

U Novom Sadu najviše zavisnika od metadona

Svaki treći korisnik ovog leka prodaje ga na crnom tržištu. – Oko 2000 osoba u Srbiji leči se supstitucionom terapijom u koju je uključen metadon
Prizor iz Novog Sada Foto Beta
Više od 60 mladih života je prošle godine ugašeno zbog prekomerne upotrebe droga u Novom Sadu, a šestoro je umrlo zbog previsoke doze metadona, kaže za „Politiku” Ružica Veselinović, predsednik Udruženja građana za borbu protiv narkomanije iz Novog Sada. Njen sin je jedan od mnogobrojnih heroinskih zavisnika koje lekari leče metadonom. Naša sagovornica ističe da u vojvođanskoj prestonici živi najveći broj zavisnika od metadona – zvanična statistika svedoči da je u Novom Sadu 547 osoba uključeno u supstiticionu terapiju, što je dvostruko više u odnosu na Beograd. Podaci policije, međutim, svedoče da svaki treći korisnik metadona ovaj medikament prodaje na crnom tržištu.
– Boca metadona je oko 2.000 dinara, a tokom vikenda dostiže cenu i do 4.000 dinara. Mnogi „metadonci” kupuju dodatne količine ovog medikamenta zbog toga što su razvili povećanu toleranciju, a policija ne može da reaguje jer narkomani sa sobom imaju lekarske izveštaje koji potvrđuju da uzimaju metadon – ističe Ružica Veselinović
Ona objašnjava da većina roditelja u borbu sa narkomanijom ulazi potpuno iscrpljena – i psihički i finansijski, i želi da veruje lekarima koji tvrde da je metadon spas za njihovo dete.
– Međutim, ovaj lek stvara od osoba fizičke i psihičke zavisnike koji nemaju nikakvu vrstu interesovanja za spoljašnji svet. Oni nemaju volju za lečenje jer besplatno dobijaju drogu, postaju asocijalni i nemaju potrebu za društvom niti za bilo kakvim radom. Budući da veoma brzo raste tolerancija na metadon, mnogi od njih počinju sa uzimanjem alkohola i postaju „dupli zavisnici” Drugi, opet, uzmu duplu dozu metadona da bi pojačali njegovo dejstvo i umru od prevelike doze leka – tvrdi naša sagovornica.
Predsednik nacionalne komisije Ministarstva zdravlja za borbu protiv narkomanije dr Nikola Vučković kaže da imperativi savremene medicine kada je u pitanju lečenje bolesti zavisnosti nalažu prvo stabilizaciju stanja, a potom apstinenciju. Stabilizacija se postiže uz pomoć dva leka – metadona ili buprenorfina.
– Kada su u pitanju dugogodišnji zavisnici, važno je razumeti da je potrebno izvesno vreme da se mozak regeneriše kako bi oni promenili ponašanje, jer receptori u mozgu atrofiraju zbog prekomerne količine heroina. Ta stabilizacija postiže se davanjem metadona. Činjenice govore da se dve trećine zavisnika uz pomoć supstiticione terapije oporavi i rehabilituje, ali jedna trećina njih nema stabilnu psihičku strukturu i oni se vraćaju heroinu. Zavisnost od narkotika spada u najkomplikovanije psihijatrijske poremećaje, između ostalog i zbog toga što dugotrajno drogiranje dovodi do promena u strukturi ličnosti i zato su psihijatrijska oboljenja česta u ovoj populaciji – ističe dr Nikola Vučković.
Naš sagovornik ukazuje da se u zemljama EU oko 700.000 ljudi trenutno nalazi na supstitucionoj terapiji.
– Mi nismo oduševljeni supstitucionom terapijom, ali ne postoji drugi način da spasimo živote ljudi. Ako je narkomanija hronična bolest, za zavisnike je bolje da metadon uzimaju ceo život, nego da budu na ulici i umru od prevelike doze. Naravno da nije etično sve zavisnike prevoditi na supstitucionu terapiju – u opštoj populaciji narkomana četvrtini njih nije potrebna metadonska terapija, ali ova terapija ima svoje puno opravdanje kada su u pitanju dugogodišnji zavisnici koji su se više puta vraćali heorinu i čije je zdravstveno stanje narušeno zbog prisustva HIV infekcije ili virusa hepatitisa – ističe naš sagovornik.
Dr Nikola Vučković napominje da se oko 2000 osoba u Srbiji trenutno nalazi na supstitucionoj terapiji, što je veoma malo ako se ima u vidu da procene govore da u našoj zemlji živi oko 24.000 heroinskih zavisnika.

U Srbiji 30.000 narkomana

U Srbiji 30.000 narkomana

Više od 85 odsto tinejdžera je narkotike dobilo od školskog druga, prijatelja i komšije. – Roditelji ne primećuju da se dete drogira
„Kada bih rezimirao svoj život na heroinu verovatno bih se poslužio refrenom pesme „Kada bih živeo hiljadu godina, ceo život bi mi stao u jedan dan”. Jer, u tih deset godina života koje mi je uzeo heroin, svaki dan je bio identičan – budio sam se i odlazio na spavanje sa idejom kako da dođem do heroina. Prvi kontakt sa drogom imao sam još u osnovnoj školi – želeo sam da budem drugačiji i ne živim tipičnim životom, da budem faca u kraju. U srednjoj školi sam prešao na tablete, a kada sam zakoračio u punoletstvo imao sam vatreno krštenje sa heroinom. Narednih deset godina proveo sam kao u nekom ružnom snu iz koga me je probudila snažna želja za životom i sticaj srećnih okolnosti, jer sam pristupio „Reto centru” koji su osnovali bivši zavisnici. Danas imam svoju porodicu i organizaciju „Izlazak” u kojoj pomažem drugim zavisnicima da izađu iz začaranog kruga narkomanije, priča Aleksandar Žugić, jedan od onih koji je uspeo da pobedi bolest zavisnosti.
Prema podacima Kancelarije za HIV i sidu, u našoj zemlji živi 30.000 zavisnika od opijata upozorila je dr Jelena Janković iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Ona je na jučerašnjem okruglom stolu o bolestima zavisnosti iznela podatak da najveći broj zavisnika ima prvi kontakt sa heroinom u 24. godini, a na lečenje se javlja gotovo deset godina kasnije. Da je borba sa heroinskom zavisnošću jedna od najtežih životnih bitki govori i podatak da su dve trećine osoba koje dolaze na lečenje – povratnici u svetu droge. 
Lambe Đorejlijevski, šef Odseka za prevenciju narkomanije MUP-a Srbije, upozorio je da, suprotno uobičajenom mišljenju da deca dolaze u prvi kontakt sa drogom preko dilera, više od 85 odsto tinejdžera je narkotike dobilo od školskog druga, prijatelja i komšije. Istraživanje Instituta za javno zdravlje iz 2010. godine pokazuje da trećina roditelja sazna za zavisnost svog deteta nakon tri godine uzimanja droge, a dodatna trećina tek nakon četiri godine drogiranja.
„Informacija da se dete drogira uvek se nalazi prenosom roditelja – ali najveći broj njih ignoriše činjenicu da iz kuće nestaju vredne stvari, da dete traži sve veći džeparac i počinje da obilazi rodbinu i traži pare, da je popustilo u školi ili postalo agresivno, razdražljivo ili povučeno”, primećuje Jasmina Slavković, pedagog u Sportskoj gimnaziji u Beogradu.
Lambe Đorejlijevski konstatuje da liberalan odnos koji većina roditelja ima prema svojoj deci u velikoj meri „olakšava” uzimanju narkotika.
„Roditeljstvo je svedeno na drugarstvo i druženje, vaspitna pravila su ukinuta ili su veoma labava, veliki broj roditelja još u osnovnoj školi ne zna da dete beži sa časova i ima izostanke, a u srednjoj školi podržavaju svoju decu u njihovim odlukama da ne odlaze na časove kada im to odgovara ili im pišu opravdanja. Škola dozvoljava da neko sa 30 neopravdanih časova ostane u školi umesto da bude isključen, a zakon dozvoljava deci od 15 godina da od roditelja sakriju informaciju da imaju seksualno prenosive bolesti ili trudnoću. Roditelji moraju da imaju autoritet i vaspitna pravila da bi deca odrasla u zdrave ličnosti”, zaključio je Đorejlijevski.

уторак, 19. април 2011.

Reci ne drogama!

video
Poruka 26-godisnjeg momka iz Los Angelesa koji je zavisnik od svoje 10-e godine. Punih 6 godina je intravenski koristio visokokvalitetan heroin. Probao je sve vrste droga, najvise konzumirao heroin i kokain. Snimak je uradjen 5-og dana boravka u Beogradu, i 4-og dana Smart Drug Detoxa sa 3g kvalitetnog heroina.Momak je cist i spreman da se vrati u Ameriku. Bravo Niel! 

среда, 13. април 2011.

Vakcina protiv kokaina

Sastavljena od proteina iz bezopasnog virusa prehlade i jednog molekula koja imitira kokain, vakcina sprečava drogu da dopre do centara u mozgu koji reaguju biohemijski i stvaraju ugodan osećaj.
Naučnik sa odseka za genetiku i medicinu Medicinskog fakulteta "Vil Kornel" u Njujorku, Ronald Kristal, predvodio je testiranje vakcine na miševima.
-Davali smo kokain miševima jednom sedmično. Recimo, kao da neko ide na zabavu i jednom sedmično uživa u kokainu. Miševima nije bilo ništa: prvu sedmicu, drugu, treću... Mi im dajemo kokain, a miševi samo sede kao da smo im dali vod-, rekao je Kristal 
Učinak vakcine trajao je u eksperimentima sa miševima 12 nedelja.
Ronald Kristal smatra da će ipak kod ljudi koji se oporavljaju od zavisnosti biti potrebna dodatna vakcinacija baster dozama.
Studije su za sada pokazale da je vakcina efikasna samo 40 odsto u sprečavanju želje za kokainom.
-Naš imunološki sistem reaguje vrlo brzo i vrlo energično protiv virusa, a virus prehlade je na vrhu te kategorije. Dakle, uzeli smo jedan adenovirus, rastrgali ga u deliće i na te deliće pričvrstili kokain-, objašnjava Kristal. 
Međutim vakcina izgleda ima neželjena dejstva, jer su statistike pokazale da ovisnici nakon injekcije imaju mnogo veću potrebu za konzumiranjem kokaina, kako bi nadoknadili izgubljeno. Konzumiranje kokaina kod nekih ispitanika poraslo je i do 10 puta.