петак, 22. октобар 2010.

Kanabis šteti mentalnom zdravlju

Studije provedene u Švedskoj i Novom Zelandu pružaju nove dokaze da redovita
konzumacija kanabisa ima štetne posljedice za mentalno zdravlje.

Prema novim istraživanjima, osobe koje redovito konzumiraju kanabis imaju 4 puta
veæi rizik da æe patiti od teške depresije. Slièan rizik postoji i za pojavu
shizofrenije. Znanstvenici upozoravaju da je kanabis koji je trenutno u upotrebi
znatno jaèi od inaèica ove droge koje su se prodavale 60-ih i 70-ih godina
prošlog stoljeæa. Struènjaci kažu kako pušenje kanabisa ima jednako štetan
uèinak na tijelo kao što ga ima i pušenje duhana, no za razliku od duhana ima i
jak štetan utjecaj na duh. Procjenjuje se da 10% osoba koje koriste kanabis
postaje ovisno. Prijašnja istraživanja su ukazivala na povezanost kanabisa i
raka usne šupljine, jezika, grla, jednjaka i pluæa, a vjeruje se i da zbog
upotrebe kanabisa dolazi do smanjene plodnosti.

понедељак, 18. октобар 2010.

Narkomanija u Hrvatskoj - Statistika

Ovisnost o drogama u Hrvatskoj


Narkomanija u Hrvatskoj predstavlja sve veći problem. Lani je od predoziranosti umrlo 55 osoba, a prema evidenciji Zavoda za javno zdravstvo evidentirano je 5811 liječenih ovisnika o opojnim drogama.

Predstojnik Vladina ureda za suzbijanje zloporabe droga Ante Barbir drži da je stvarni broj ovisnika u Hrvatskoj daleko veći.

"Nijedan ovisnik se ne želi liječiti. Tek kad dotaknu dno kriminala i prostitucije onda se počnu pomalo javljati. Samim tim evidencija i statistika je gotovo nemoguća s obzirom da se ne zna niti koliko je oboljelih od hepatitisa i AIDS-a.

Evidencija se zapravo radi onoga trenutka kada već počnu kaznena djela, pa ovisnike bilježi policija. Tako najčešće imamo podatke koji su sumirani podaci policije i prijave od strane roditelja", ističe Ante Barbir.

Na temelju toga se može pretpostaviti da u Hrvatskoj ima oko 15 tisuća ovisnika o drogi. Iako je službeni broj umrlih u prošloj godini od posljedica uzimanja droge 55, pretpostavlja se da je taj broj zapravo tri puta veći kada se pribroje i oboljeli od hepatitisa i drugih bolesti vezanih uz posljedice uzimanja opijata.

No, broj umrlih nije porastao u odnosu na posljednjih nekoliko godina, a smanjio se i broj preminulih od posljedica uzimanja heroina i to za 20 posto.
   
          

Zaplenjena droga vrednosti oko 50 miliona, uhapšeno petoro

01. oktobar 2010. | 16:50 | Izvor: Beta
BEOGRAD -

Beogradska policija je u odvojenim akcijama uhapsila petoro osumnjičenih od kojih je zaplenila drogu ukupne vrednosti oko 50 miliona dinara, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
MUP je naveo da je zaplenjeno 3,25 kilograma heroina, oko deset kilograma marihuane-skank i 45,5 kilograma smese paracetamola i kofeina.

Akcija je počela privođenjem Miloša N. (25) i Ratomira G. (44) u čijim stanovima je nađena droga i jedna elektronska vaga predviđena za teret do 30 kilograma.

U džepovima Ratomira G. nađeno je još 17 paketića sa oko deset grama heroina.

Sinhronizovanom akcijom, ubrzo su uhapšeni i Danilo R. (24) i Jovica S. (24) koji su organizovali nabavku droge i preko svoje mreže preprodavaca je distribuirali u Beogradu.

U njihovom automobilu policijski službenici našli su osam paketa sa oko osam kilograma marihuane-skank.

Neposredno pošto su mu Danilo R. i Jovica S. prodali dva kilograma marihuane, uhapšen je i Goran Lalović (26), a droga je oduzeta.

Osumnjičeni za preprodaju droge će uz krivičnu prijavu biti privedeni dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.

Zaplenjeno 20kg heroina

 
Policija je zaplenila više od 20 kilograma heroina i oko 6000 tableta sintetičke droge amfetamin i uhapsila dve osobe, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Foto: Arhiva


Tom akcijom presečen je još jedan međunarodni kanal krijumčarenja sintetičkih droga i heroina, a otkrivena je i laboratorija za proizvodnju amfetamina, navodi se u saopštenju.


Uhapašeni su Stanislav Najdanov zvani "Caki" (53) i Nikola Najdanov (24), obojica iz Niša zbog sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Za Stanislavnom Najdanovim bila je raspisana raspisana potraga Policijske uprave Niš po naredbi Višeg suda u tom gradu, dodaje MUP.

Osumnjičeni su uhapšeni na delu autoputa Niš-Preševo, kod naplatne rampe Žitorađa u automobilu "ford probe" u kome je pronađeno oko 6000 tableta opojne droge amfetamin sa logom "playboy" i "ck".


Tokom pretresa kuće u kojoj se krio Stanislav Najdanov, u selu Gornji Matejevac pronađena je i ilegalna laboratorija za proizvodnju sintetičkih droga - amfetamina.

U laboratoriji, pored 20 kilograma heroina, pronađene su i tablete amfetamina, veća količina hemikalija i prekursora za proizvodnju amfetamina, kao i veća količina paracetamola.

Osumnjičeni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom istražnom sudiji Višeg suda u Nišu a policija nastavlja rad na ovom slučaju, navodi se u saopštenju.

недеља, 04. јул 2010.

Lijecenje narkomanije i alkoholizma

Lecenje narkomanije i alkoholizma


„Ponovo sam se rodio“, „bio sam u paklu, a sada sam novi čovjek pun života i pozitivne energije“, „vratili ste mi vjeru u bolje sjutra“, „vi ste čudesni, a ja sam toliko zadovoljna i opet srećna – hvala vam“. Ovo su samo neke od izjava pacijenata koji su uspješno izliječeni od narkomanije.Radikalni metod liječenja, prije svega narkomanije: opijatne, heroinske, kokainske, amfitaminske, alkoholizma i zavisnosti od kocke. Zbog velikog interesovanja naših čitalaca o načinu liječenja, specijalnim metodama, iskustvima i planovima razvoja klinike za ''Reviju D'' govori stručnjak doktor Viktor Šubajev.

-S obzirom na to da su bolesti zavisnosti ozbiljno oboljenje, liječenje koje mi sprovodimo traje najmanje godinu dana. To je obavezan program. Poslije godinu dana pacijenti mogu da nam se ponovo obrate ako postoji neki problem. Liječenje je organizovano na način da se prvo preduzimaju mjere detoksikacije, a glavni zahtjev detoksikacije je da takozvano skidanje mora da prođe bez krize pacijenta, bez boli, nesanice, poremećaja apetita, nervoze i depresije. Da bi to prošlo što je moguće brže i mekše, imamo tehnologiju koja pacijentima omogućava da izaberu metod koji im najviše odgovara. Čim se organizam oslobodi otrova, a mi to provjeravamo, počinje se s liječenjem mozga, objašnjava doktor Šubajev. Prema njegovim riječima, smisao liječenja mozga je uklanjanje patološke želje za uzimanjem narkotika.

-Koristimo različite procedure, gdje se primjenjuju ljekovi, aparati i posebna psihoterapija. Tako djelovanje na mozak postepeno smanjuje i uklanja želju za narkoticima, napada misli i sjećanja o njima. Svakim danom pacijent postaje mirniji i sve manje razmišlja o tome. Kao rezultat terapije postižemo ravnodušnost, odnosno potpunu neutralnost prema drogama. To je dobro, ali to nije dovoljno, navodi Šubajev.

Jedan od osnovnih ciljeva liječenja je negativan stav prema svim vrstama narkotika, pa se, dodaje Šubajev, kroz uvođenje specijalnih metoda formira negativna reakcija prema narkoticima.

–Našom terapijom se formira odvratnost i odbijanje narkotika. Zbog toga vršimo specijalne procedure kojima se izaziva neprijatnost i veliki strah od droga. Takođe vršimo i hemijsku blokadu pomoću posebnih implantata. Da kod pacijenta i kod porodice ne bi ostala bilo kakva sumnja, zahvaljujući blokatoru on je potpuno zaštićen. Sve se to radi s ciljem da se čovjek ne vraća u svoju prošlost i da ne razmišlja o tome šta je bilo, već da nema izbora i da gleda u svijetlu budućnost. U tome se sastoji smisao radikalne ruske metode, ističe Šubajev.

-To je prelaz na potpunu trezvenost, jer oslobodivši se narkotika čovjek više ne upotrebljava nijednu supstancu koja djeluje kao narkotik, čak i više od toga, pacijent više ne uzima alkohol, ne puši marihuanu i uzdržava se od psihoaktivnih supstanci. Poslije godinu dana stacionara, pratimo pacijenta i liječimo ga ambulantno. To je potrebno iz razloga što se mozak postepeno navikava na nov način života. Međutim, neophodno je sačuvati rezultat i utvrditi ga. Tokom godinu dana mozak obnavlja lučenje hormona zadovoljstva. On postaje potpuno zdrav, kao kod bilo kog čovjeka. Tada završavamo obavezno vrijeme liječenja i pacijenta pratimo i liječimo fakultativno. Tojest, ako se nekad dese stres, nesanica, mali problemi s raspoloženjem, čovjek nam se obraća, obrađujemo ga ambulantno i vraća se u normalno stanje. Znači, ako je nekad heroin bio lijek od bilo kog problema, a mi ga pacijentu uzeli i oslobodili ga problema, naš dug je da mu ubuduće uvijek pomažemo kad za to postoji potreba. Znamo kako da uklonimo sve te probleme, kaže Šubajev.

-Prošlog mjeseca je skoro polovina naših novih pacijenata bila iz Crne Gore. Shvatamo da je to zahvaljujući pozitivnim iskustvima onih koji su se kod nas liječili. Mnogi od njih kažu nam da svi znaju da ruska matoda, koja je radikalna, zaista pomaže, ali ne mogu svi u Moskvu na liječenje. Sad su ljudi saznali za beogradsku kliniku, a mi smo posjetili Crnu Goru da bismo se uvjerili kakva se pomoć ovdje pruža zavisnicima. Prije svega, nas zanima da li je i u Crnoj Gori potrebno jedno odjeljenje. Ako je to i ovdje veliki problem, razmotrićemo plan otvaranja bolnice i u Crnoj Gori. U svakom slučaju naša misija je da pomognemo ljudima i nastavićemo da to činimo, poručuje doktor Šubajev.

M.Knežević

Jedan zarazi četvoro

Svaki osrednji narkoman, uslovno rečeno, zarazi narkomanijom još četvoro ljudi. To se širi matematičkom progresijom. Recimo, u Rusiji svake godine umre 70 hiljada narkomana od prekomjerne doze. To je čitav jedan grad. To nijesu stari ljudi, već pretežno omladina, što znači da nam mladost odlazi u zenitu svoje snage. Kako ta pošast čovječanstva može da ugrozi malu Crnu Goru, ne treba posebno objašnjavati. Eto, u čemu je problem i zašto treba odmah djelovati, ukazuje dr Šubajev.

Zavisnost nastaje poslije prvog puta

Doktor Viktor Šubajev tvrdi da bilo koji čovjek koji prvi put uzme heroin ili kokain istog dana postaje zavisnik.

-Zabluda je mišljenje da prva proba ne vodi u zavisnost. Pitanje je samo kad će biti druga proba. Kod nekih je to ranije, kod nekih kasnije, ali sigurno bude. Zato je vaspitanje i obrazovanje mladih važno, jer treba da ih na vrijeme upozorimo da uzimanje narkotika znači uzimanje smrti u ruke, upozorava dr Šubajev.

среда, 02. јун 2010.

Naltrexon implant protiv droge i naltrexone injekcija

Naltrexon implant – Naltrexon depo (čip, blokator)


Mnogobrojni problemi vezani za nedisciplinovano uzimanje Naltrexona u tabletama su nagnali naučnike da potraže nova rešenja zaštite od recidiva.

Kao rezultat temeljnih istraživanja su se pojavile različite varijante Naltrexon depoa koji se drugačije zove Naltrexon implant, blokator ili čip. Takva vrsta blokatora se plasira u organizam potkožno ili intramuskularno postepeno se razlažući čime se oslobađa supstanca naltrexona. Naltrexon depo oslobađa supstancu održavajući neophodnu aktivnost naltrexona u krvi u periodu od nekoliko nedelja ili meseci, do godinu dana. Za to vreme su opijatski receptori pouzdano blokirani. Heroin nije u stanju da deluje na njih i izazove svoje uoobičajeno dejstvo.

Naltrexon depo ili naltrexon implant je uveden početkom 90-ih godina u Americi, zatim u Nemačkoj i još nekim državama Evrope. Danas Naltrexon implant preporučuju lekari kao magistralni lek po celom svetu.

Naltrexon implant izgleda kao niz cilindričnih kuglica ili tableta bele ili bež boje. One su sterilno upakovane u specijalni špric tupog kraja koji je obrađen gama zracima. Različite varijante Naltrexon implanta koji se popularno nazivaju blokator ili čip, sadrže 500mg osnovne supstance naltrexona i aktivno obezbeđuju zaštitu od recidiva od 2 do 12 meseci.

Mala hirurška intervencija se obavlja pod lokalnom anestezijom. Pravi se rez od 2-3cm na donjem delu stomaka ili nadlaktice. U specijalno obrazovani potkožni ili mišićni kanal se plasiraju kuglice naltrexon posle čega se rez zašiva. Posle ovakve hirurške intervencije je obavezno previjanje i kontrole. Šavovi se skidaju za 7 do 10 dana.

Prednosti Naltrexone implanta (čip)

 - Zaštita od recidiva je efikasnija od tableta Naltrexona iz razloga što ne treba uzimati svakodnevno lekove
- Nije potreban nadzor pri uzimanju Naltrexon tableta kao i konflikti sa rođacima
- Nemoguće je zaboraviti ili predomisliti se da se uzme Naltrexon
- Potrebne su manje količine Naltrexona zato što lek ne prolazi kroz želudac i jetru
- Mogućnost smanjenja žudnje čak više od Naltrexon tableta, jer se njegov unutrašnji sukob motivacija okončava time što se Naltrexon implant nalazi u telu
- Pacijent je sve vreme svestan toga da je implant ispod kože i psihološki je svestan toga da zaštita od droge, mirniji je i sigurniji u sebe

Nedostaci Naltrexon implanta


- Minimalna hirurška intervencija i mali ožiljak sa privremenom osetljivošću tog dela kože
- U malom broju slučajeva dolazi do upale mesta gde je ugrađen implant ili odbijanje implanta koje se obično jednostavno saniraju pomoću antibiotika ili lekovima protiv upale
- Implant se razlaže za nekoliko meseci dok kuglice implanta sasvim nestaju nešto sporije 

Naltrexon injekcija - Tečni implant

Naltrexon injekcija odgovara osobama koje žele da izbegnu hiruršku intervenciju za plasiranje naltrexon implanta. Tečni implant naltrexona se primenjuje kao intramuskularna injekcija.

Tečni implant je uljani rastvor soli masnih kiselina naltrexona koje se postepeno metaboliziraju. U toku jednog meseca ovaj lek održava potrebnu koncentraciju naltrexona u organizmu štiteći receptore od narkotika.

Tečni implant naltrexona je providna tečnost uljanog rastvora upakovana u tamne bočice od 10ml.

Koje su prednosti injekcije naltrexona (tečnog implanta) u odnosu na tvrdi naltrexon implant?

- Nema potrebe za hirurgom
- Nije potrebna lokalna anestezija
- Nema potrebe za hirurškim zahvatom, previjanjem, skidanjem konaca
- Nema rizika od upale usled nepravilnog hirurškog zahvata
- Nema rizika od odbijanja implanta
- Nema ožiljka

Koji su nedostaci tečnog naltrexon implanta?

- Protivopijatska blokada traje samo jedan mesec

Potrebno je primiti injekciju naltrexona svakog meseca.

Treba dodati da je Alkemers Inc. USA više od 10 godina radila na formuli preparata pod nazivom Vivitrol koji je varijanta tečnog naltrexon implanta.

Kako se priprema i primenjuje Vivtrol?

Molekule naltrexona su ujedinjene sa polylactide-co-glycolide (PLG). Suspenzija se priprema direktno pre uvođenja preparata u jagodicu. Supstanca u prahu se meša sa specijalnim rastvaračem i odmah se daje injekcija. Za to se primenjuje specijalan špric i igla. Čestice polimera polako oslobađaju naltrexon. Jedna doza vivitrola sadrži 380mg naltrexona. Ta količina je dovoljno kako bi se održavala potrebna koncentracija naltrexona u krvi tokom jednog meseca.
 

субота, 08. мај 2010.

Bolesti zavisnosti, simptomi i karakteristike


Šta su to bolesti zavisnosti?
Simptomi alkoholizma, narkomanije i drugih zavisnosti
Kakve posledice i rizike nose bolesti zavisnosti?

Savremena psihijatrija stavlja bolesti zavisnosti na prvo mesto po zastupljenosti, tempu širenja i stepenu opasnosti po zdravlje i socijalno blagostanje. Često i po život.


Zavisnost je oboljenje sa sledećim karakterističnim simptomima:

  1. Opsesivna želja za redovnim pribegavanjem «voljenoj» supstanci ili radnji, čak na štetu sopstvenim važnim interesima
  2. Potraga za zadovoljstvom, dodatnom energijom ili opuštanjem, bežanje od problema iz svakodnevnog života
  3. Rast tolerancije - uvećava se količinska potreba (doze, učestalost, dužina, intenzivnost zloupotrebe)
  4. Promena psihe, karaktera, ponašanja ličnosti zavisnika sa gubitkom ranijih vrlina, zrelosti i odgovornosti
  5. Psihološki i često fizički diskonfort pri uzdržavanju koja se može manifestovati emocionalnom napetošću, nestrpljivošću, nervozom i ponekad, agresivnošću. Neretko dolazi do dosade, teskobe, depresije. Obično se uvećava žudnja, patološka želja za obnavljanjem stereotipa zavisnosti
  6. Sklonost obnavljanju i nastavljanju upotrebe supstance ili nezdravog načina života uprkos narastajućoj štetnosti po zdravlje, porodičnom, društvenom, ekonomskom statusu. Ponekad i uprkos smrtnoj opasnosti.
Na ovom sajtu ćemo Vas upoznati s najčešćim bolestima zavisnosti, njihovim simptomima, tipičnim karakteristikama za raspoznavanje. Najvažnije je to što Vas obaveštavamo o tome šta raditi ukoliko je ta nesreća došla u Vaš dom, kakvi principi lečenja bolesti zavisnosti postoje i šta može efikasno pomoći svakom čoveku ponaosob.


Bolesti zavisnosti koje smo za Vas opisali možete naći niže:


Hemijske zavisnosti:
- Heroinska i opijatska narkomanija
- Zavisnost od kokaina i drugih stimulatora
- Zavisnost od marihuane (kanabisa)
- Zavisnost od sedativa (tabletomanija)
- Pušenje
- Alkoholizam


Bihevioralne zavisnosti:
- Patološko kockanje (igre na sreću)
- Zavisnost od kompjuterskih igara
- Internet zavisnost
- Zavisnost od hrane
- Seksualna zavisnost

 

Simptomi heroinske i opijatske narkomanije



  1. Manje doze opijatske supstance izazivaju euforiju, povišeno i dobrodušno raspoloženje, zadovoljenost. druželjubivost, hrabrost, osećaj herozima. Mimika je izražajnija i gestikulacija življa. Najkarakterističniji simptom zloupotrebe opijata (heroina, morfijuma) su sužene zenice i bledoća kože. Takođe je obično prisutno otežano disanje i snižena telesna temperatura.
  2. Veće doze izazivaju pospanost, usporenost, opuštenost, smirenost.
  3. Predoziranje karakteriše suženje zenica, nizak krvni pritisak (hipotenzija), spazam sistema za varenje i žuči, snižena telesna temperatura, vlažna i lepljiva koža, teško disanje, gubitak svesti, koma, smrt od paralize koja može nastupiti momentalno ili posle nekoliko časova.

Promena ličnosti kao posledica konzumiranja opijata


Nagla promena karaktera i ponašanja, čovek postaje zatvoren, manje se druži sa starim (zdravim) drugovima, pojavljuju se novi, sumnjivi drugovi koje on krije kao i mesta gde se sa njima sreće. Postaje neodgovoran prema obavezama, beži sa časova ili predavanja, vraća se kući kasnije nego obično. Sve više laže, lukavi, nestaju ranije osobine savesti, morala, saosećanja. Zatvara se u kupatilu ili svojoj sobi krijući se od bliskih ljudi, kradom i šapatom razgovara sa nekim telefonom. Naborajni znakovi ponašanja i karaktera su mnogo važniji od simptoma opijenosti zato što se u takvom stanju krije od ljudi, naročitoh njemu bliskih i često uspeva i po nekoliko godina da sakrije zloupotrebu heroina i drugih opijata. Ponekad čak ni specijalisti ne mogu uvek primetiti narkotičku opijenost bez specijalnih testova. Najsigurnije sredstvo za dijagnostiku je imunohroni urinotest koji može uraditi svako.

Opasnosti od heroina i drugih opijata:

- Iznenadna smrt od predoziranja
- Infekcija virusom hepatitisa c, b i HIV-a
- Prinudni kriminalni način života usled čega su zatvro, tuče, ubistva neizbežni
- Destruktivni uticaj na potomstvo usled toksičkog dejstva narkotika



Simptomi kokainske i amfetaminske narkomanije (zavisnost od stimulatora)




Psihički simptomi upotrebe kokaina i drugih amfetamina

- Emocionalni uspon, euforija
- Osećaj priliva energije
- Pojačanje umne aktivnosti
- Dugi periodi nespavanja
- Sniženje potrebe za spavanjem
- Snižen apetit
- Povećanje fizičke izdržljivosti


Fizički simptomi upotrebe kokaina i drugih amfetamina

- Ubrzani puls, tahikardija
- Učestalo disanje
- Suženje krvnih sudova
- Povišen krvni pritisak
- Povišena telesna temperatura
- Znojenje
- Proširene zenice

Prvo vreme zloupotreba kokaina i amfetamina se nikako ne manifestuje. Međutim, sa daljom upotrebom narkotika se javljaju očigledni simptomi: gubitak na težini, neuredan spoljašnji izgled, crvenilo na koži, hronična kijavica, česte respiratorne infekcije. Nalazeći se pod dejstvom kokaina, čovek može biti budan nekoliko sati, a zatim spavati duži vremenski period.

Psihološki simptomi mogu biti gubitak interesa za druženjem, ranijim interesovanjima ili bilo kojoj drugoj aktivnosti, problemi kod kuće, u školi i na poslu. Narastajuća psihoza se može manifestovati ponavljanju konvulzivnih pokreta, kao što su rad prstiju ili igra sa kosom. U slučaju ozbiljnog predoziranja su karakteristične proširene zenice, tahikardija, znojenje, hipertenzija. Kokain i amfetamini mogu izazvati slušne halucinacije (čovek “čuje glasove“) i tešku depresiju kao i nagle promene raspoloženja. Učestali su nastupi netrpeljivosti i agresivnosti, nervoze i nenormalne ljutnje.



Simptomi kanabioidne narkomanija (yavisnost od marihuane)



Fizički simptomi upotrebe marihuane:

• «Otežana» ili kompulsivna ishrana (marihuana narušava kiselinu želuca)
• Upaljene i crvene oči (čoveku može biti teško držati otvorene oči)
• Suva usta
• Usporenost, lenjost i otežalost ektremiteta
• Specifičan telesni miris
• Ubrzani puls i pojačano lupanje srca
• Povećan krvni pritisak
• Poremećena motorika
• Promenljiva telesna temperatura
• Glavobolja i vrtoglavica
• Mučnina
• Osećaj gladi


Psihički simptomi upotrebe marihuane:

• Nekontrolisani smeh
• Zaboravnost i povremeni gubitak pamćenja
• Napadi paranoje (pri ozbiljnoj intoksikaciji)
• Halucinacije
• Otupljenost, besciljnost
• Opuštenost
• Narušenje koncentracije, sposobnosti upravljanja motornim vozilom
• Ubrzan govor, neuzdržljiva pričljivost
• Euforija, osećaj blagostanja
• Bezbrižnost koju smenjuje uznemirenost i strah
• Iskrivljen osećaj za vreme i prostor
• Izoštreno čulo vida, sluha i mirisa
• Sniženje praga bola
• Psihoza (pri većim dozama)
• Pojačano čulo dodira
• Izrazite promene u raspoloženju i ponašanju dok se čovek nalazi pod uticajem

Ljudi koji konzumiraju marihuanu mogu nositi sa sobom i često koristiti kapi za oči, parfem, žvake, trudeći se da sakriju tragove upotrebe.


Rizici i posledice konzumiranja marihuane

• Mozak – marihuana utiče na kognitivne sposobnosti, sposobnost razumevanja, apstraktnog mišljenja, učenja i kratkoročno pamćenje.U zavisnosti od koncentracije i jačine nervnog sistema konzumenta, marihuana može izazvati paniku, nemir i toksičnu psihozu. Dugoročna zloupotreba može dovesti do trajnih promena.
• Pluća – pušenje marihuane izaziva iste štetne efekte kao i cigarete: bronhitis, rak pluća, problem sa sinusima itd. samo u mnogo većoj meri izaziva oboljenja gornjih disajnih puteva i oticanja.
• Srce- zloupotreba marihuane uzrokuje lupanje srca, ubrzani puls i povišen krvni pritisak.
• Reproduktivni sistem kod muškaraca- zloupotreba marihuane umanjuje količinu testosterona (muškog hormona), izazivajući postepenu pojavu impotencije i narušavanja polnih funkcija. Sem toga postoji opasnost od muške neplodnosti.
• Reproduktivni sistem kod žena - kanabinoidi toksično delouju na jajne ćelije, remete fiziološku regulaciju ženske reproduktivne sfere. U trudnoći truju plod i dete ima veliki rizik rođenja sa "fetalnim sindromom marihuane", mala težina, encefelopatija, smanjen imunitet.
• Motorne funkcije – pušenje marihuane narušava koncentraciju i povećava vreme reakcije. Narušena je reakcija na svetlost i zvuk, pogoršava se sposobnost obavljanja operativnih radnji i stepen prihvatanja. Javlja se velika potreba za kretanjem, hodanjem, razgovaranjem, karakteristicne su neobične poze za vreme mirovanja.
• Druge oblasti – socijalna izolacija, prelaz na teže narkotike, kriminal.



Zavisnost od sedativa, zavisnost od lekova ili tabletomanija



Zavisnost od lekova je sindrom koji se javlja kod upotrebe psihotropnih supstanci (benzodiazepina, sedativa, barbiturata, lekova za spavanje, psihostimulatora i dr.). Tabletomaniju karakteriše patološka potreba za uzimanjem lekova kako bi se izbegla pojava apstinencije ili psihičkih problema i fizičkog diskomforta koji se javljaju pri prestanku uzimanja tih lekova. Pomenuti simptomi se javljaju i kod uzimanja antagonista navedenih lekova.


Simptomi psihičke zavisnosti od lekova

Kod psihičke zavisnosti prekid uzimanja lekova je praćen emocionalnim i psihičkim diskonfortom. Napetost, uznemirenost, nemir u telu, nervoza, razdražljivost, plačljivost, strah od nesanice i nesanica su neki od simptoma. Sve navedeno izaziva i pojačava patološku želju za uzimanjem leka koja može dostići stepen patološkog nagona i kompulsivne potrebe za pribegavanjem istih. Ta kompulsija može dovesti do povećavanja doza i do predoziranja.


Simptomi fizičke zavisnosti od lekova

Kod fizičke zavisnosti od lekova prekid uzimanja preparata dovodi do apstinencijalnog sindroma koji je praćen različitim vegetativno-somatskim i neurološkim poremećajima kao što su drhtavica, znojenje ili suvoća kože, lupanje srca, promena krvnog pritiska, glavobolja, povišena osetljivost na svetlost, zvuk, a postoji i opasnost od epileptičkih napada. Pojavu apstinencijalnog sindroma može izazvati i prijem antagonista lekova koji su izazvale zavisnost.


Pozivamo Vas da nam se obratite ukoliko imate pitanja. Mi poštujemo Vašu anonimnost.
Kliknite
ovde i pošaljite popunjen formular.


Zavisnost od nikotina - pušenje



Duvan sadrži oko 400 pogubnih supstanci, a najštetnija je nikotin koji u nekom stepenu deluje na centralni i periferni nervni sistem, povećava krvni pritisak, sužava sitne krvne sudove, ubrzava disanje, povećava sekreciju želudačnih žlezda. Sem nikotina, opasni su i drugostepeni proizvodi gorenja duvana. Zato je nezdravo za nepušače da borave u duvanskom dimu.


Posledice pušenja

Pušenje je uzročnik pojave zloćudnih tumora u predelu usta, grla, bronhija, pluća. Konstantno i dugo pušenje dovodi do preranog starenja. Poremećaj snabdevanja kiseonikom, spazam sitnih krvnih sudova daju spoljašnjem izgledu pušača žućkastu boju u beonjačama, na koži, preranu uvelost, a promena sluznice njegovih disajnih puteva utiče na glas - gubi se zvonkost i prisutna je promuklost

Nikotin negativno utiče na polni razvoj kod dečaka i devojčica, a naročito je štetan za trudnice tako da dovodi do rađanja slabe, nerazvijene dece. Isto tako se povećava procenat oboljenja i smrtnosti kod dece u prvim godinama života.

Nikotin pogoršava niz bolesti kao što su arteroskleroza, hipertonično oboljenje, gastritis, miokardiodistrofija, endokrina oboljenja. Kod bolesti kao što je čir u želucu, tromboflebitis, bolest Reno, infarkt miokardija je ozdravljenje bez prestanka sa pušenjem nemoguće.
Poznato je da pušači oboljevaju od raka pluća 6-10 puta češće nego nepušači. Utvrđeno je da rak izazivaju neke supstance duvanskog dima.


Apstinencijski sindrom kod prestanka pušenja

Obično posle prestanja pušenja, tokom 3 do 5 dana su primetni sledeći simptomi: osećaj nezadovoljenosti, razdražljivost, lak poremećaj sna, privremen porast apetita, retko glavobolja.



Patološko kockanje ili zavisnost od igara na sreću


Patološko kockanje je često učestvovanje u igrama na sreću što dominira u životu individue i vodi do spuštanja socijalnih, profesionalnih, materijalnih i porodičnih vrednosti.

Simptomi zavisnosti od kocke

• Konstantna zainteresovanost i gubitak osećaja za vreme tokom igre
• Promena kruga interesovanja, konstantne misli o igri, fantaziranje o kockanju
• Gubitak kontrole, izražena nesposobnost da se prestane sa kockanjem kako posle velikog dobitka, tako i posle niza gubitaka
• Stanja psihološkog diskomforta, razdražljivosti, nervoze, nemira u relativno kratkim vremenskim periodima posle još jednog učestvovanja u igri i neodoljivom željom da se ponovo kocka. Takva stanja po nekim simptomima podsećaju na narkomansku apstinenciju: glavobolja, poremećaj sna, nemir, loše raspoloženje, poremećaj koncentracije.
• Karakteristično postepeno povećavanje učestalosti kockanja i nagon za sve većim rizicima
• Periodična napetost koja je praćena uzbuđenjem vezanim za igru, neodoljiva želja da se ponovo učestvuje u kockanju
• Brzorastuće opadanje sposobnosti protivljenja iskušenju. Individua donosi odluku da jednom zauvek prestane da se kocka, a pri najmanjoj provokaciji (susret sa drugovima, razgovor o kocki, blizina kazina) kockanje se ponavlja.



Zavisnost od kompjuterskih igara i rada na kompjuteru


Simptomi zavisnosti od kompjuterskih igara

• Dobro raspoloženje ili euforija za kompjuterom
• Individua ne želi da se odvoji od posla ili igre na kompjuteru
• Razdražljivost pri prinudnom odvajanju od kompjutera
• Nesposobnost planiranja završetka rada ili igre na kompjuteru
• Trošenje velike količine novca na kupovina dodatnih kompjuterskih komponenata i programa
• Zaboravljanje obaveza u kući, na posli, u školi i na dogovorene sastanke tokom rada ili igranja na kompjuteru
• Nemarnost prema zdravlju, higijenom i snom u korist provođenja više vremena za kompjuterom
• Individua često jede za kompjuterom
• Razgovor na temu kompjutera, igara

Posledice zavisnosti od kompjuterskih igara

• Sindrom karpalnog tunela – bilo da je pogrešan stav, ponavljajući otkucaji na tastaturi ili jednostavno nedostatak dobre ergonomije, više sati provedenih pored tastature može da rezultira sindromom karpalnog tunela. Sindrom karpalnog tunela se javlja kada se prignječi nerv koji ide iz podlaktice u šaku. Osnovni simptomi su sevajući bol i trnjenje prstiju i šake.
• Nesanica
• Dehidracija
• Deformiteti izazvani ponavljanjem pokreta – degeneracija izazvana stalnom upotrebom jedne iste grupe mišića. Jedan od najuobičajenijih primera deformiteta izazvanih ponavljanjem pokreta je kucanje na tastaturi, što izaziva oštećenje tetiva, nerava i mišića u prstima, palcu, ručnom zglobu, rukama, podlaktici, laktovima, nadlaktici, vratu, ramenima i gornjem delu leđa.
• Glavobolja – bilo da je u pitanju stres, deformacija oka ili čak nedostatak kofeina, glavobolja je uobičajena kod ljudi koji preterano koriste računar.
• Dijabetes
• Glaukom – studije su pokazale da je 50 procenata korisnika koji preteruju u upotrebi računara iskusila neku vrstu deformacije oka, vide mutno ili dvostruko i tako dalje. To međutim dovodi do povećanja rizika od pojave glaukoma. To je vrsta bolesti oka koja izaziva oštećenje očnog živca i može da dovede do slepila ako se ne leči.
• Gojaznost – dugo sedenje za računarom bez pravljenja pauza i vežbi istezanja – što je veoma važno – može da dovede do gojaznosti.
• Bolovi u vratu
• Bolovi u leđima – sedenje po ceo dan, ponekad u lošoj poziciji, izaziva bol u leđima koji ume da bude veoma uporan i neizdrživ, a vremenom može da postane i hroničan.

субота, 24. април 2010.

Ruska metoda

Lekovi se svakom pacijentu prepisuju u zavisnosti od fizičkog i duševnog stanja, osobenostima raspoloženja i karaktera. Takav individualno-dinamički model psihofarmakoterapije omogućuje uklanjanje i sprečavanje simptoma depresije i drugih emocionalnih poremećaja. Pruža se dobar san, harmoničan bioritam, regulisani moždani procesi uzbuđenja i kontrole. Lekovi pripremaju mozak za ostala terapijska delovanja.
Informacija 
je upućena na svest i podsvest pacijenta, sadrži različite formule i nastavlja se u toku celog lečenja. Sa jedne strane su to slike užasa, patnji i smrti koje se asociraju sa narkotikom. One obrazuju tvrdokornu odvratnost i strah od narkomanije. Sa druge strane su to radosne slike pune života koje oslikavaju toliko željenu zdravu budućnost. Stvaranje socijalnih i porodičnih vrednosti, orijentisanje na trezvene načine uživanja. Postepeno se formira nov životni program i izbacuju se teška sećanja bolesne prošlosti i osećanja krivice.

Kao rezultat kompleksnog lečenja mozga postiže se “hladan”, ravnodušan odnos prema supstanci koja je ranije bila aktuelna. Prestaju napadne misli i sećanja. 

уторак, 20. април 2010.

Vrste droga i njihove posledice


Definicija droge po WHO glasi: "Droga je bilo koja hemijska supstanca koja prilikom unošenja u Ijudski organizam menja prirodni tok funkcionisanja Ijudskog tela i psihe.
Droge mogu biti proizvod sačinjen od prirodnih supstanci i veštačke, kreirane i proizvedene u laboratorijama. Prema pravnoj regulativi, kao i prema socijalnoj prihvatljivosti u odnosu na datu definiciju droga, delimo ih na nekoliko grupa:
- legalne droge - alkohol, duvan, razne vrste Iepka
- lekovi - različite vrste lekova do kojih se dolazi bez posebnih procedura, lekovi koji su klasifikovani kao opojne droge i koji se po jasno definisanom pravnom okviru koriste u medicinske svrhe,
- ilegalne droge - materije čija je proizvodnja, distribucija i upotreba van zakonski definisanih okvira nelegalna.

Upotreba opojnih droga može biti dvojaka: upotreba u medicinske svrhe i nemedicinske svrhe - zloupotreba droga.
U medicinske svrhe najčešće se upotrebljavaju kao analgetici, ordiniraju se kod pacijenta koji trpe jake bolove. Ova upotreba droge je legalna, ali treba biti na oprezu jer takođe može izazvati zavisnost. Upotreba droga u nemedicinske svrhe zbog različitih efekata promene svesti i duha osobe, svojevoljna ili prisilna, je nelegalna i neprirodna, a nakon ponovljenih uzimanja dovodi do zavisnosti, sa svim negativnim posledicama po zdravlje -to je zloupotreba droga.
Stručnjaci iz oblast narkomanije dele uslovno osobe koje su konzumirale drogu u nekoliko vrsta:
- osobe koje su nekoliko puta probale neku drogu i prestale - eksprimentisanje,
- osobe koje povremeno konzumiraju droge - uglavnom blaže, a koje nisu zavisnici
-narkofili i
- osobe koje redovno konzumiraju drogu i zavisni su - narkomani.
Prve dve vrste se obično nigde ne registruju jer kriju od roditelja i prijatelja tu svoju naviku i smatraju da je drže pod kontrolom, dok zavisnici veoma često dolaze u sukob sa zakonom ili imaju akutne ili hronicne zdravstvene probleme.
Procene su da na jednog registrovanog narkomana dolazi pet neregistrovanih.
Po načinu delovanja na svest imamo četiri osnovne grupe opojnih sredstava:
- DEPRESIVI - ova vrsta droga svojim delovanjem usporava funkcije organizma, kako fizičke tako i psihičke (kanabis, Iepkovi, heroin, metadon…).
- HALUCINOGENI - ova vrsta droga menja način na koji osoba vidi, čuje i oseća svet oko sebe, njihov "proizvod" su konfuzija i halucinacije (LSD, Psilocibin gljive, kaktus Pejotl, kanabis u visokim dozama).
- STIMULANSI - ova vrsta droga stimuliše i ubrzava sve funkcije u Ijudskom organizmu, kako fizičke tako i psihičke (amfetamin sulfat, metamfetamin, kokain - krek, ectasy).

Upotreba droga u dužem periodu može izazvati zavisnost, a zavisnost može dovesti do tolerancije koja iziskuje sve veću dozu droge, što opet može dovesti do uzimanja smrtne doze (overdosis), koja, ako se pravovremeno ne interveniše, može uzrokovati smrt.
Nagli prestanak uzimanja droge je veoma opasan i ispoljava se kao poremećaj telesnih funkcija (bolovi u kostima i mišićima, osećaj hladnoće, grčevi u stomaku, znojenje, nesanica, uznemirenost, itd.) za koji je uobičajen naziv apstinencijalni sindrom.

уторак, 13. април 2010.

Društvo i narkomanija


Sredina u kojoj čovek živi može tolerisati ili čak podržavati konzumiranje određenih psihoaktivnih supstanci ili pak imati otvoreno odbojan i negativan stav. Zapadna društva, a i naše, tolerišu pijenje alkohola dok se pre­ma konzumiranju "droga" uglavnom zauzima netolerantan i zabranjujući stav. Neke grupe u društvu mogu imati i svoje posebne obrasce ponašanja kad su u pitanju psihoaktivne supstance. Npr. urbana omladina može podržavati pušenje marihuane kao i izvesni umetnički orijentisani krugovi ljudi. Među intelektu­al­ci­ma često može biti prisutan iznenađujuće tolerantan odnos pema sa­moini­cija­tivnom konzumiranju sedativa. Takvi stavovi sredine sigurno imaju uti­caja na broj ljudi koji postaju zavisni od pomenutih psihoaktivnih supstanci. Po­trebno je reći da je ovakav "nezvaničan stav" izgleda delotvorniji od za­kon­skih propisa u nekim društvima.
Važno je i napomenuti da se pod "odnosom društva prema nečemu" uglavnom misli na mišljenje većine, a to znači na mišljenje ljudi "srednje i sta­ri­je generacije" u odnosu na šta mladi ljudi prirodno imaju kritički i buntovan stav. Tako dolazi do raskoraka koji inače može biti koristan i progresivan, ali kada su u pitanju psihoaktivne supstance često katastrofalan po mlade ljude, po mišljenju dr Jelice Satarić. Može se čuti od zavisnika da su se oni usprotivili "laž­nim vrednostima okoline, učmalosti i strahu" što nije u biti prihvatljivo jer u za­visnosti se ruše sve prave vrednosti i ostaje samo učmalost, letargija i praz­ni­na. Društvo ne može samo svojim restriktivnim stavom prema uzimanju dro­ga i zakon­skim propisima suzbiti ovu pojavu. Mora se preduzimati neka "pri­ja­telj­­ska aktivnost" ali ne i neopravdano popustljiva, prema mladim ljudima. Po­tre­b­no je da školski programi obuhvate mlade pre nego što se određeni oblici po­na­­ša­nja uspostave. Ako se vratimo na koncept o bolesti zavisnosti koja na­sta­je u in­terakciji navedena četiri faktora, može izgledati suviše komplikovano ra­zu­­me­­vanje tih složenih odnosa. Vodič kroz lavirinte modernog sveta može biti i de­­finicija duševnog zdravlja koju je izrekao "klasični" Frojd: Ono što ka­rak­te­ri­še zrelu, duševno zdravu osobu je kapacitet za ljubav i kapacitet za rad. 
Sami mladi vide kao korisne puteve za prevenciju narkomanije bolju informisanost (koliko god nam se nekada činilo da se i previše govori o štetnosti droga, kao da to nije dovoljno doprlo do njih), preko savetovališta za mlade (kojih kod nas još uvek nema u dovoljnoj meri niti zahvataju veći broj mladih), kao i preko uticaja roditelja.

Porodica i narkomanija


Eventualne ideje o ulozi porodice u nastanku "narko­ma­ni­je", mogu se svesti na opšte stavove i iskustva i laika i stručnjaka da su odnosi sa najbližima izvor zdravlja, zadovoljstva, sreće ali i patnje, nesporazuma, besa, straha, što sve pod uticajem raznih okolnosti, nasledenih, urođenih, unutrašnjih i spoljašnjih, dovodi do različitih psiholoških sklopova. Nema jasno određenog tipa porodice koji nekoga čini "podobnim" da se razboli od bolesti zavisnosti. Ipak se neke pojave mogu izdvojiti kao značajne. Višegeneracijska tendencija ka zavisničkom ponašanju (alkoholizam nekih članova porodice, pasivnost, "pa­ra­zi­tizam") ili ponašanju sa gubitkom kontrole (patološko kockanje, klepto­ma­nija, pi­ro­manija). Veoma važan "faktor rizika" je neujednačen stav roditelja u vas­pi­ta­va­nju - jedan roditelj ispoljava neopravdanu toleranciju a dru­gi ne­ra­zum­ljivu stro­gost i agresiju. Pošto je porodica osnovni okvir za za­do­vo­ljenje je­dne od ba­zič­nih ljudskih potreba - potrebe za pripadanjem, ukoliko ona nije u sta­nju da pru­ži dovoljno iskustva sloge, podrške i uvažavanja, dete će potražiti ne­ku ko­he­ziv­niju grupu (npr. grupu zavisnika) u kojoj ce steći sigur­nost i pri­hvatanje, ali če­sto nauštrb gubitka samostalnosti i nezavisnosti. Tako­đe, među os­novnim potrebama je i potreba za orijentacijom shodno uzrastu i okol­no­sti­ma. Ukoliko u porodici nema jasnih i direktnih poruka, razgovora, uko­liko nema slobodnog izražavanja osećanja, ako postoji detetu nerazumljiva pro­menljivost ponašanja, atmosfere, očekivanja, ono ce biti u nekoj vrsti kon­fu­zije (neće mu biti jasno šta mu se kaže, šta drugi osećaju, šta očekuju, šta vole šta ne vole itd.). A onaj ko nema orijentaciju ne može imati sigurnost u sebe i ne može slobodno odlučivati i ne može normalno sazrevati kao ličnost i gra­di­ti identitet. Porodica treba da obezbedi deci temelje za zadovoljenje svojih osnov­nih potreba: potrebe za ukorenjenošću - preko jasnog i konzistentnog sistema vred­nosti, potrebe za pripadanjem, potrebe za identitetom, potrebe za orijenta­cijom. Istraživanja sprovedena na učenicima niških škola, na pitanja o tome kako se njihovi roditelji ponašaju kako bi prevenirali upotrebu narkotika, pokazuju da je malo onih roditelja koji ovoj pojavi ne pridaju značaj (3-10%), takođe i onih koji sprovode konkretne provere svoje dece vezanu za mogućnost upotrebe i zloupotrebe droga (4-17%), a da se većina intervencija ograničava na razgovor o štetnosti i njihovu ljutnju ukoliko posumnjaju ili primete da je već došlo do korišćenja neke od ovih supstanci (25-55%).

Razlozi za početak uzimanja droga, pomodarstvo čak 3-10%

Iz našeg istraživanja vide se neki razlozi za početno uzimanje droga: nisu obavešteni o štetnosti (13-25%), po nagovoru drugih (7-19%), veruju da mogu da se kontrolišu (3-15%), šele da budu posebni (7-10%), zbog mode (3-10%).
Može se sa sigurnošću reći da bolest zavisnosti nije sticaj isključivo in­di­vidualnih nesrećnih okolnosti. Ona nastaje, razvija se i leči se kroz interakciju broj­nih činilaca koji bi se mogli svesti na četiri osnovna:  psihoaktivna sup­stan­ca, ličnost, porodica i društvo. Brojna istraživanja su pokazala da ne postoji specifična psihička struktura ličnosti koja bi predstavljala predispoziciju za bolest zavisnosti. Ipak, među zavisnicima češće se susreću oni koji su pre bolesti bili ili upadljivo povučeni, pasivni, uplašeni ili oni izuzetno buntovni, agre­sivni. Moglo bi se reći da je njihova zajednička karakteristika psihička ne­zrelost. Većina stručnjaka iz oblasti psihologije i psihijatrije ce se složiti da sa­vre­meno doba predstavlja do sada najveći izazov očuvanju čovekovog iden­ti­te­ta i da je to područje vrlo problematično, da su poremećaji identiteta sve češći i sve masovniji, naročito kod mladih ljudi gde je ponekad teško razlikovati kri­zu identiteta (koja nije bolesno stanje već često deo razvoja ličnosti) od pore­me­ća­ja u ovoj sferi.

Kriza indentiteta

Identitet je jedna od pojava čije postojanje i važnost jasno i duboko do­življavamo ali nismo u stanju da to jasno izrazimo rečima. To je samo jezgro lično­sti koje omogućava osobi da doživi sebe kao posebnu i nezavisnu ličnost, sve­snu sebe u kontinuitetu, omogućava da doživi druge ljude i formira svoj od­nos prema njima. Pruža osećanje unutrašnjeg jedinstva i celovitosti, "udobnost u sopstvenoj koži". Nastajanje identiteta je proces koji počinje rođenjem i stal­no se obogaćuje i razvija. U formiranju identiteta od ključne je važnosti pove­zi­va­nje iskustva zadovoljstva i iskustva odricanja da bi se postigao sklad sa re­al­nošću. Svako želi da bude srećan i zadovoljan, da mu bude prijatno, da bude prihvaćen od drugih ali takođe želi da bude svoj, slobodan, da slobodno odlu­ču­je o sebi. Te dve tendencije su u različitim odnosima tokom razvoja i teže me­đu­sobnom usklađivanju. Kod zavisnika nastaje nesklad u tim tendencijama i sa­mim tim identitet ostaje defektan i poremećen. Oni se zarad potrebe za zado­volj­stvom odriču slobode, odriču svoga ja i zato je zavisnost u svom ekstrem­nom, bolesnom obliku duboko ponižavajuće iskustvo. U zadovoljstvu koje do­no­si droga nema samopoštovanja ni poštovanja, nema ljubavi ni saosećanja. Sav psihički život osobe se svodi na osećanje da je sve lepo, lako, prijatno, opu­šte­no, sve se doživljava na isti način bez obzira na to da li je bližnjima dobro ili su tu­žni, pate ili im treba pomoć. Zavisnik ne može da održi svoju reč, niko se na nje­­ga ne može osloniti, ne može biti odgovoran - identitet je jednostavno slom­ljen.
Može se postaviti pitanje koja su to skretanja u razvoju identiteta koja su rizik za ulazak u bolest zavisnosti. Mladi ljudi u poslednje vreme su izloženi ma­sov­nim udarima na identitet: deformiše se radoznalost, mladalački "novator­ski" duh, poštovanje humanih vrednosti, hrabrost, bliskost, usamljenost, posluš­nost se u potpunosti odbacuje jer se brka sa pokornošću, nesposobnost za odgo­vor­nost za sopstveni život se maskira manipulativnošću, itd. Široko rasprostra­nje­na pojava među mladima koja je i podsticana nekim oblicima "kultura" i "sub­kultura" ali i celokupnim savremenim načinom života je tzv. glad za sen­za­ci­jama ili čulna glad. To je strasna potraga za novim čulnim iskustvima i žudnja za fizički i socijalno rizičnim ponašanjima usmerenim ka neobičnim doživlja­ji­ma. Ova odlika je već devijacija u izgradnji identiteta i predstavlja veliki rizik za produbljivanje poremećaja. Treba razlikovati ovu glad od zdrave radozna­lo­sti koja postavlja granice, koja sadrži odgovornost, nema prisilu i uznemireno be­žanje od samog sebe u svet intenzivnih stimulusa. Drugi, ozbiljniji znak po­re­mećaja identiteta, tesno povezan sa rizikom bolesti zavisnosti je osećanje koje se često naziva usamljenošću ili dosadom, na šta se mladi žale i što često na­vo­de kao povod za probanje psihoaktivnih supstanci. To je osećanje opisao jedan od savremenih stručnjaka koji se bavi problemima identiteta, Salman Aktar: "Osećanje praznine kao šupljine. Čudna umrtvljenost unutrašnjeg emocio­nal­nog iskustva. Osećanje sebe počinje da se kruni, odronjava. Prisilno druženje, po­jave prevelikog unošenja hrane, pijenje alkohola, uzimanje droga, impulsivni sek­sualni kontakti, provokativno ponašanje – služe kao neophodna sredstva za "punjenje energijom". Osećanje praznine se razlikuje od usamljenosti koja je bol­na čežnja za nekim ili nečim što savest ne dozvoljava ili je nedostupno u realnosti. Unutrašnji svet, iako tužan, ispunjen je slikama i živim emocijama. Praz­nina, sa odsustvom čežnje je duboko uznemirujuće i dehumanizujuće is­kus­tvo". U srednjim školama droga je postala svakodnevica i sa njom tek počinje borba. Nije retkost da, prema rečima prosvetnih radnika,  učenik nastavi pri­sustvuje pod dejstvom droge. Na odmorima između časova dosta se puši, ne­ki duvan, neki marihuanu. Kada se deci postavi pitanje o njihovom pri­vat­nom i porodičnom životu, često se čuje da su roditelji prezauzeti, po ceo dan ni­su kod kuće. S druge strane, imamo i drugu krajnost – prezaštićeno dete. Ve­ći­na te dece nema organizovano slobodno vreme, a osim odlaska u školu gotovo i da ne­ma­ju fiksiranih obaveza, ne bave se sportom, ne čitaju, a to stavlja veliki pra­zni pro­stor u koji se onda droga lako uklopi. To se pokazuje kao nedovoljno uspe­šan recept za stabilan razvojni put mladih. Decu treba voleti, ali treba imati i zahteve prema njima, treba im davati obaveze u kući, ne treba im samo davati no­vac nego emocije. ­

Zavisnik lili ne?


Uvek se postavlja pitanje zašto neko postaje zavisnik a neko ne, na­ro­či­to ako su osobe rasle u sličnim okolnostima ili čak u istoj porodici. Da li postoji predispozicija za ovu bolest, fizička ili psihička? Na ova pitanja nema jasnog i sigurnog odgovora. U toku su istraživanja koja se bave postojanjem neke vrste neu­rološke predodredenosti za bolest zavisnosti. Ispituju se receptori u mozgu ko­ji specifično reaguju na prisustvo unutrašnjih ili spoljašnjih psihoaktivnih supstanci, njihova struktura i osetljivost. Ukoliko bi se npr. ustanovilo da je neko osetljiviji, recimo, na opijate, to bi značilo da takva osoba ako konzumira opi­jatske supstance, brže razvija zavisnost i sa težim patološkim ispoljavanjima ne­go neka osoba kod koje je utvrđena normalna ili smanjena osetljivost na te sup­stance. Ova vrsta istraživanja upućuje na zaključak da jasno treba savetovati sva­kog da i ne proba psihoaktivnu supstancu jer se unapred ne zna da li je neko oset­ljiv na nju, što bi značilo da i jednokratno unošenje već stvara psihičku potrebu za ponovnim uzimanjem supstance. Takvi pacijenti u lekarskoj praksi po­stoje i za njih je zajednička karakteristika da im se "droga odmah dopala" ia­ko su pre probanja bili protivnici toga.

Kontakt sa drogom


Prema procenama osoba iz SUP-a koji se problemom droge bave godinama, dobija se procena da je 70-80 procenata mla­dih, uzrasta od 15 do 25 godina bilo u kontaktu sa opojnim drogama. To su pro­davci, kupci, uživaoci, nar­­­komani. Ne može se reći da se droga koristi samo na nekim određenim me­sti­­ma u gradu, ona se, takoreći, uživa svugde i na sva­kom mestu. Kada je u pi­ta­­nju školska omladina, u poslednjih godinu dana dro­gu najviše koriste sred­njo­škol­ci, a sve više droga ide i po osnovnim školama. Kao korisnici evidentirana su i deca ispod 14 godina, što do sada nije bio slu­čaj. Granica se spustila na se­d­­mi-osmi razred osnovne skole. Zbog toga se sve vi­še i škole interesuju za nas pro­gram edukacije, da vide kako da prepoznaju de­cu koja koriste drogu i šta treba preduzeti. Pored takozvane represivne, SUP ima i edukativnu ulogu kada je droga u pitanju. Preventivni rad znači saradnju sa školama, bolnicom, rodite­lji­ma. Roditelji se direktno obraćaju za pomoć ka­da nađu drogu kod deteta. Dro­ga je problem ne samo porodice već i društva. Ali, ima roditelja koji su in­di­­ferentni prema problemu ili ne prihvataju istinu da nji­hovo dete uzima drogu. Problem je kada se to kasno primeti. Škole moraju da se bore sa problemom dro­­ge, da se ne dozvoljava preprodaja droge u ško­la­ma. Alkohol među mladima je takođe rasprostranjena pojava. Karakteristično je br­zo ispijanje većih količi­na, kombinovanje više vrsta alkohola i drugih sred­sta­va.
U ispitivanjima sprovedenim tokom više godina na populaciji učenika niških osnovnih i sred­njih škola, jasno se vidi da je stav učenika o štetnosti droga različit. Od odgovora odabrani su samo najčešći - većina misli da je uzimanje opasno (36-47%), da je štetno (5-15%), da je moderno (1-4%), a samo oko 1% njih smatra da ke korisno ukoliko se uzima u manjim količinama.

Psihosocijalni aspekt bolesti zavisnosti

Pojam "bolest zavisnosti" daje osnovu za razmišljanje da zavisnost sa­ma po sebi nije bolest. Stanje zavisnosti je, kako navodi dr Jelica Satarić,  je­dno od bazičnih ljudskih stanja kojim počinje život. Osećanje zavisnosti, ma ko­liko mučno bilo, nije kao takvo bolesno. Zavisnost je, dakle, deo normalnih is­ku­sta­va a nekada ima patoloske oblike. Slično je i sa nekim drugim ose­ća­nji­ma - npr. strah je normalno osećanje a može imati bolesne vidove (fobije, pani­čni na­padi i sl), tuga je u patološkom obliku depresivno raspoloženje, radost ta­kode ima patološki korelat u maničnom stanju. Ljutnja i srdžba se mogu mani­fes­tovati kroz neosnovan ubilački gnev.
Ono što je bitna odlika bolesnog uopšte jeste destruktivnost tj. težnja us­me­rena ka narušavanju dinamičke ravnoteže fizioloških i psiholoških pro­cesa. Ta­ko bismo mogli reći da zavisnost postaje bolesna kada počne da po­tis­ku­je i ne­gira druge psihičke sadržaje - druge emocije, stavove, principe, ideje i raz­­miš­ljanja, a forsira one osobine koje služe njoj - manipulativnost, pasivnost, be­­zobzirnost, nestrpljivost, samopopustljivost. Zavisnost nije izolovano ose­ća­nje i iskustvo, ono je normalni razvojni stupanj i u procesu biološkog i psi­ho­loš­­kog sazrevanja čoveka menja se u privrženost, toleranciju, odgovornost, po­što­­vanje, ljubav. Ukoliko zavisnost počne da se "širi", ona se širi u najvećoj me­­ri na uštrb onih psihičkih stanja koja iz nje nastaju sazrevanjem. Tako, ono što je bolesno u bolesti zavisnosti je to što i žudnja za objektom zavisnosti po­tis­ku­je sve ili skoro sve ostale delove ličnosti, osećanja, principe, moral, odgo­vor­­nost. Zdravi delovi nisu u stanju da se odupru bolesnoj želji. Oni postoje, po­­tis­nuti su ali vremenom, ako bolest potraje, postaju sve slabiji i defor­mi­sa­niji.­

Nastanak zavisnosti


U pokušajima da se nađe objašnjenje za nastanak zavisnosti, postoji vi­še različitih stanovišta:
Genetički i biološki pristup. Smatra se da poremećaj u metaboličkom funkcionisanju organizma može biti osnova za nastajanje zavisnosti. Telo pro­iz­vodi vlastiti opijat ''endorfin'' a njegov deficit dovodi do veće osetljivosti na bol. Novija istraživanja pokazuju da su ljudi s manjkom endorfina skloniji ak­tiv­nostima koje jače pobuđuju CNS, aktivnostima koje donose svojevrsno uz­bu­đenje. npr. kockanje. Iz tog razloga bi ti ljudi mogli biti skloniji i uzimanju dro­ge.
Teorijski pristup uslovljavanja. Ljudi imaju tendenciju da ponavljaju ak­tivnosti koje su im bile prijatne ili su na neki način bile nagrađene. Ritual uzi­manja droge može se shvatiti kao svojevrsna nagrada, zbog čega se teži po­nav­ljanju toga postupka. Znaci vezani za uzimanje droge mogu izazvati efekte kao i sama droga. Mnogi eksperimenti dokazuju da njeno delovanje zavisi od ce­lokupnog iskustva pojedinca i okruženja. Na primer, neka očekivanja o učin­cima droge se najverovatnije usvajaju pre početka konzumiranja i mi pamtimo ka­­ko je neka droga pomogla nekome da se bolje oseća i kada sami probamo to isto i mi osećamo iako stvarno delovanje droge s time zapravo nema ve­­ze (pla­ce­bo efekt). Povezanost između očekivanja i učinka droge na svest, po­ka­zuje da vi­ši mentalni procesi mogu uticati na sve aspekte ponašanja, uklju­ču­jući i one pod utjecajem hemijskih supstanci.
Teorije adaptacije. Zavisnost se može tumačiti i kao naučeno ponašanje ko­je olakšava prilagođavanje pojedinca konkretnoj socijalnoj sredini. Želja da se bude prihvaćen u svojoj okolini može se ostvariti na prihvatljiv ili ne­prihvatljiv način. Dva bitna psihosocijalna činitelja koji u detinjstvu i mladosti mogu otežavati proces adaptacije su socijalna nekompetentnost i agresivnost. Ti či­nioci mogu biti uzroci, ali i posledice socijalne izolovanosti. Osobito agre­siv­ni pojedinci nisu popularni u krugu svojih vršnjaka, ali ni u svojih nastavnika i po­rodicama, što može uticati na gubitak samopouzdanja, učenje, na ponašanje. Ka­ko okolina uglavnom deluje represivno, beg u drogu se čini kao jedino olak­ša­nje. Mladi nastoje odložiti proces odrastanja i rešavanja situacija kojima nisu do­rasli ili se smatraju nekompetentnima.
Biopsihosocijalni pristup. Stres može povećati verovatnoću zloupotrebe droge, pogotovo ako se od nas traži više nego što možemo učiniti ili pružiti, i ka­da smo izloženi nekoj pretnji usmerenoj na vlastitu sigurnost. Hoćemo li ne­ku situaciju, problem ili slično doživeti kao izazov kome se možemo odupreti ili kao pretnju ličnoj sigurnosti, utiču biološki činioci – odnose se na saznanje da na raz­ličite pojedince stimulusi različitog intenziteta različito deluju. Ovaj pri­stup na­sto­ji da sintetizuje biološku komponentu i razumijevanje uslova u kojima poje­di­nac živi, kao njegovih osobina koje mogu uticati na mogućnost ko­rišćenja droga.

Alarmantno širenje narkomanije


Narkomanija se širi u svim zemljama sveta pa i naša zemlja nije po­šteđena ove pojave. Drogu najviše koriste mladi uzrasta izmedju 14 i 25 go­di­na. Uzimaju je iz znatiželje, dosade, potištenosti, želje za avanturom, slabosti da odbiju ponuđenu drogu kao i zbog nedostatka čvršće veze s porodicom. Drogu jos uvek shvataju kao dobru zabavu, bežanje u nestvarni svet, čak i kao modu ili ulaz­nicu u svet odraslih. Većina mladih ljudi, ipak, ne uzima drogu. Manji broj će posle prvog uzimanja to ponoviti nekoliko puta i njima preti opasnost da po­stanu zavisnici. Najučestalija droga koju koriste mladi na našem ilegalnom trži­štu su proizvodi indijske konoplje - marihuana, hašiš i hašišovo ulje. Prema pro­­­­cenama Zavoda za bolesti zavisnosti, u Beogradu živi oko  35 000 nar­ko­ma­na. Pretpostavlja se da u čitavoj Srbiji ima oko 80 000 zavisnika od droge. Iako zvaničnih podataka nema, stručnjaci sve češće tvrde da je oko 60 odsto mla­dih, najviše srednjoškolaca, u kontaktu sa drogom. Zanimljivo je da se po­sled­njih go­dina izmenila socijalna struktura narkomana. Pre desetak godina oni su pri­pa­dali višim socijalnim slojevima. Sada ih je najviše iz srednjeg i nižeg sloja. Takođe se pokazalo da najčešće nema istorije uzimanja droge u porodici, nema učestalih primera da momak/devoka uzimaju drogu, niti da to čine bliski prijatelji.

Svaka droga je opasna!

Svaka je droga opasna jer svojim delovanjem smanjuje sposobnost za rad i koncentraciju, pojavljuju se priviđanja, sklonost ka samoubistvu i ak­ti­vi­ra­nju pojave skrivenih psihičkih bolesti. Nakon dužeg uzimanja ovih droga javlja se potreba za "težim" drogama kao što su kokain, heroin i morfijum. One još ra­zor­nije deluju na psihofizičko stanje korisnika, uzimaju se najčesce injek­ci­ja­ma, pa izazivaju AIDS, žuticu, trovanje krvi i slično. 
Osobe koje koriste drogu su narkomani i ne uzimaju je iz zadovoljstva, već radi neizdrživo jakog nagona za uzimanjem i izbegavanjem mukotrpnih bolova. Narkoman u društvu živi kao parazit pošto sve uzima a nista ne daje. Njegovi interesi su vezani za drogu samo kako je i gde nabaviti. Roditelji i staratelji ne smeju misliti da je narkomanija pojava koja ih se ne tiče, da je ne­ma ili da je ona problem drugih. Nijedna porodica nije poštedjena mogućnosti da jednoga dana uđe u taj krug. Vaspitanje nije svemoćno, ali mu je moć velika. Nema jeftine droge, pa se u potrazi za novcem ona često preprodaje i tako čini krivično delo. Kontakt roditelja sa policijom i školom vrlo je važan.

Narkomanija kod mladih


Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno društvo. Droga se vise ne događa negde drugde i nekima drugima, ona je ovde među nama. Naglo raste broj uživalaca droga, naročito među mladima, među srednjoškolcima, pa i starijim osnovcima. Medicinski stručnjaci tvrde da nijedna droga nije bezopasna, napotiv, ostavlja teške posledice i po mentalno i po fizičko zdravlje. Upravo zbog toga neke škole u saradnji sa lekarima i policijskim stručnjacima organizuju sastanke sa učenicima, roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa ovim problemom, a cilj je da deca ne posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa njenim uzimanjem.potreba droge je osobito karakteristična za moderno društvo. Droga se vise ne događa negde drugde i nekima drugima, ona je ovde među nama. Naglo raste broj uživalaca droga, naročito među mladima, među srednjoškolcima, pa i starijim osnovcima. Medicinski stručnjaci tvrde da nijedna droga nije bezopasna, napotiv, ostavlja teške posledice i po mentalno i po fizičko zdravlje. Upravo zbog toga neke škole u saradnji sa lekarima i policijskim stručnjacima organizuju sastanke sa učenicima, roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa ovim problemom, a cilj je da deca ne posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa njenim uzimanjem.

Kobna popularnost marihuane

Kod nas se koriste uglavnom lakše droge, a najpopularnija je marihuana. U kontaktu sa drogom je bio veći deo populacije od 15 do 25 godina.  Nema jeftine droge, pa se u potrazi za novcem ona često preprodaje i tako čini krivično delo. Kontakt roditelja sa policijom i ško­lom vrlo je važan. Nastanak zavisnosti tumači se preko više različitih teorija. Takođe se ukazuje na značaj različitih faktora, među kojima se oni mogu grupisati u sledeće:  psihoaktivna supstanca,  ličnost,  po­ro­dica i  društvo. Društvo ne može samo svojim restriktivnim sta­vom pre­ma uzimanju droga i zakonskim propisima suzbiti ovu pojavu. Mo­ra se preduzimati neka "prijateljska aktivnost" ali ne i neopravdano popustlji­va, prema mladim ljudima. Kao odgovor na dilemu u kom pravcu treba tu aktivnost kanalisati, može poslužiti i Frojdova klasična definicija dušev­nog zdravlja: ono što karakteriše zrelu, duševno zdravu osobu je kapa­citet za ljubav i kapacitet za rad. Potrebno je da školski programi obuh­va­te mlade pre nego što se određeni oblici ponašanja uspostave.

Droga i među osnovcima

Među mladima je sve više korisnika duvana, alkohola i droge. Posebno je alarmantan sve veći broj narkomana. Ta pojava i te kako utiče na društvo u kojem se ti narkomani nalaze i narkomanija se može suzbiti samo dobro or­ga­nizovanom prevencijom i akcijom, upoznavanjem široke populacije o drogama i njenim štetnim delovanjima na društvo. Droga osvaja mlade, donja starosna gra­nica se sve više spušta, pa je pored srednjoškolaca uzimaju i učenici starijih razreda osnovnih škola. Najviše se koristi marihuana u obliku cigarete, i njen miris se širi i po školama, i po ulicama, i svim sastajalištima mladih. Osim nje najčešće se koriste "markice" LSD-a i tablete ekstazija.
Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno društvo. Taj fe­nomen izvire iz napetosti koje nastaju zbog visokih zahteva koje društvo na­me­će pojedincu a droga se uzima kao sredstvo za koje se očekuje da olakša sva­ko­dnevno suočavanje sa problemima.

http://www.serbico.rs/

Crystal Meth: najkraći put do zombija


'Meth' jer je kratica od riječi methylamphetamin (ili methamphetamin), a radi se o sintetičkom stimulacijskom sredstvu na bazi amfetamina prvi put proizvedenom u Japanu. Cijena: 70 eura po gramu
Ne želimo da netko pomisli da su ostale vrste droge imalo bolje od ove, no Crystal Meth je definitivno jedan od najružnijih i najkraćih puteva do smrti. Samo za one s jakim želucem!

Nova party droga koja zadnjih nekoliko godina hara noćnim klubovima između New Yorka i San Francisca zove se Tina. Točnije, Christina ili Crystal Meth(amfetamin). Znamo, zvuči uzbudljivo, a još k tome ima i to zvučno žensko ime, no ono što je ovdje uistinu novo je samo ime.

Prava istina je ta da je Crank, Ice, Benzedrine, Chalk, Bambinos, Dixies, Diamonts, Mao, Mollies, Jugs, Ups Ice ili Yaba, kako se još sve naziva Crystal Meth, običan metamfetamin tj. vrsta XXL varijante amfetamina, koji pod mikroskopom izgleda kao gorski kristal, a koji je kemičarima, no prije svega vozačima kamiona, Hell's Angelsima i vojnicima dobro poznat već stotinjak godina.

Konzum: ušmrkavanje, pušenje, gutanje ili putem igle. Ovisnost nastupa vrlo brzo, pogotovo ako se droga puši ili ušpricava i time naglo dospijeva u krv

Ugrubo pojednostavljeno, ovako se osjeća čovjek koji konzumira Crystal Meth: zamislite skijašku skakaonicu koja počinje na Sljemenu, a završava u Garmisch-Partenkirchenu. Čovjek je euforičan već kad se popne na nju. Potom slijedi spektakularan let nad Europom (euforija, visok krvni tlak, rast samopouzdanja, libida i stanje budnosti), a umjesto klasičnog pada s lomljenjem svih ekstremiteta dobiva halucinacije, paranoju, lupanje srca, amneziju, nervozu, snažno tjelesno propadanje, ekceme, velike šanse da ćete pokupiti HIV, komu te naposljetku smrt.

Pomiješate li kojim slučajem Meth s Viagrom ili nedajbože ecstasyjem - skorim ekscesima koji će najverojatnije završiti u crnoj kronici ništa ne stoji ne putu. No, koliko je situacija zapravo ozbiljna svjedoči i podatak da je čak i pomalo suzdržani New York Times objavio članak o razuzdanim gay sex partyjima koji se održavaju po noćnim klubovima i hotelima preko cijelog vikenda okrivivši upravo Crystal Meth za nagli porast oboljelih od AIDS-a.

Njujorška antikampanja: Posebna ponuda - kupiš Crystal i dobiješ HIV. I to besplatno!

Prije svega pet godina njujorška organizacija Crystal Meth Anonymus je na svojim sastancima koji nude programe tipa 'u 12 koraka do oslobođenja od ovisnosti' brojila svega 5-6 ovisnika. Stanje stvari danas - više od 23 takva društva koja broje na stotine sudionika. Njujorški pak liječnici javljaju da je 20% homoseksualaca zaraženo virusom HIV-a uglavnom zbog konzumiranja Metha, koji kod čovjeka izaziva veliku želju za anonimnim seksom.


Amerika već broji milijun ovisnika o methu, a opasnost se uvelike približila i Istočnoj Europi, među kojima prednjače Poljska i Njemačka
No, osim gay populacije, najviše je ugroženo siromašno stanovništvo budući da se Crystal Meth može relativno lako i nadasve jeftino proizvesti u kućnoj radinosti. Jedna od žrtava Crystala je i Theresa Baxter (42) čija se transformacija izgleda već neko vrijeme koristi na internetu kao jedna od mogućnosti zatrašivanja novih potencijalnih konzumenata ove opasne vrste droge.

Thersa Bayter prije ovisnosti o Crystal Methu


Razmak između ovih dviju fotografija po načelu prije/poslije iznosi svega tri i pol godine. "Počela sam uzimati Meth jer sam patila od depresije," kaže Theresa, "a on se pokazao kao znatno jeftiniji i učinkovitiji od ostalih sredstava. Kada bi djelovanje popustilo, uzimala bih sve sve veće i veće količine, sve dok naposljetku nisam mogla više spavati (čak 14 dana u nizu nisam oka sklopila), dok mi nisu poispadali svi zubi i dok nisam izgubila 18 kilograma."

Thersa Baxter nakon tri i pol godine ovisnosti

Američka savezna država Oregon je prvo upozorila na opasnosti koje sa sobom donosi konzumiranje Crystal Metha i zabranila kupovinu pseudoefedrina osim na recept. Nažalost, za ljude kao što su Theresa ovaj zakon je došao prekasno, jer droga ne samo da joj je kompletno uništila zdravlje i izgled, već ju je učinila i kriminalkom. Zbog krađe i posjedovanja droge Baxterova mora odležati u zatvoru 5 mjeseci, no ono što ju najviše boli je to da se više ne može pogledati u ogledalo, jer ju je Meth pretvorio u živućeg zombija. I to nepovratno

Kokainska zavisnost

      CRACK I KOKAIN
   
     Kokain je veoma adiktivna droga. Kada jednom uzme kokain individua ne može predvideti da li æe nastaviti da uzima drogu ili ne.
     Osnovni naèini unošenja kokaina u organizam su: ušmrkavanje, putem injekcije i pušenje. Ušmrkavanjem se kokainski prah udiše kroz nos, gde se apsorbuje u krvotok kroz nazalno tkivo. Injekcijom se droga, pomoæu igle, direktno unosi u krvotok. Pušenjem se kokainska para ili dim udiše u pluæa, gde je apsorpcija u krvotok jednako brza kao i kod injekcije.
     'Crack' je ulièno ime za free base (slobodnu bazu) koja se koristi za pušenje, a dobija se iz kokain hidroklorida. To se radi tako što se kokain pomeša sa sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da bi se odstranio hidrohlorid i na taj naèin se proizvodi kokain za pušenje. Termin 'crack' se koristi zbog zvuka pucketanja koji se javlja kada se ta mešavina puši, odnosno kada se zagreje, a to se dešava zbog prisustva sode bikarbone.
     Zloupotreba kokaina je jednako opasna bilo da se uzima ušmrkavanjem, injekcijom ili pušenjem. Izgleda da do kompulzivne upotrebe kokaina brže dolazi ako se ova supstanca puši, nego kad se ušmrkava. Pušenjem, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenutno uzbuðenje. Korisnik koji drogu unosi iglom je izložen riziku da se zarazi HIV virusom, ako deli iglu ili ostali pribor.
   
     ZDRAVSTVENE TEŠKOCE
   
     Kokain je jak stimulant centralnog nervnog sistema i on onemoguæava proces reapsorpcije dopamina, hemijskog prenosioca signala kojima se reguliše oseæaj uživanja i kretanja. Dopamin predstavlja deo sistema za nagraðivanje koga mozak otpušta i pri tom doprinosi stvaranju uzbuðenja koje je karakteristèno za konzumiranje kokaina.
     Efekti kokaina koji se ogledaju kroz telesne promene ukljuèuju sužene periferne krvne sudove, proširene zenice, povišenu temperaturu i krvni pritisak i ubrzano kucanje srca. Trajanje poèetnih euforiènih efekata kokaina, što ukljuèuje hiper-stimulaciju, smanjen umor i bistrinu uma, zavisi od naèina unošenja droge. Što je brža apsorpcija, to je kraæe trajanje uzbuðenja. Uzbuðenje nakon ušmrkavanja može trajati 15 do 30 minuta, dok nakon pušenja može trajati 5 do 10 minuta. Poveæana upotreba može smanjiti period stimulacije.
     Neki korisnici spominju oseæanja nemira, razdražljivosti i anksioznosti. Može, takoðe, da se razvije tolerancija, pa mnogi zavisnici govore da nastoje da ostvare jednako zadovoljstvo kao nakon prvog uzimanja, ali u tome ne uspevaju. Nauèno je dokazano da neuropsihološke promene koje izaziva kokain utièu da individua nastavlja da uzima drogu, uprkos štetnim psihièkim i socijalnim posledicama. U retkim sluèajevima, može doæi do iznenadne smrti nakon prvog uzimanja kokaina. Ipak, ne zna se kod koga postoji sklonost za iznenadnu smrt.
     Visoke doze kokaina i/ili produžena upotreba mogu da izazovu paranoju. Pušenje crack kokaina može da stvori agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika. Kada zavisnici prestanu da uzimaju kokain, oni najèešæe postaju depresivni. Stoga može doæi do nastavljanja upotrebe kokaina kako bi se prevazišla depresija. Produženo ušmrkavanje kokaina može dovesti do èira na sluzokoži nosa i do ošteæenja nazalnog septuma u tolikoj meri da može doæi do njegovog kolapsa. Smrti povezane sa zloupotrebom kokaina najèešæe nastaju usled zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.
   
     DODATNA OPASNOST: COCAETHYLENE
   
     Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajuæi prave kompleksan hemijski eksperiment unutar svog tela. Istraživanja koje je sprovela NIDA (National Institute on Drug Abuse) su pokazala da ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treæu supstancu cocaethylene, koja intenzivira euforiène efekte kokaina,dok se javlja poveæan rizik od iznenadne smrti.
   
      LEÈENJE
   
     Veoma rasprostranjena zloupotreba kokaina je podstakla razvoj programa za lecenje zloupotrebe ovog tipa droge.
     Prioritet u istražvanju jeste pronalazak medikamenta koji bi blokirao ili veoma smanjio efekte kokaina, i koji bi se koristio u leèenju. Istraživaèi takoðe nastoje da otkriju lek koji bi pomogao da se prevaziðe jaka žudnja za drogom kod ljudi koji se odvikavaju od kokaina. Trenutno se ispituje efikasnost i bezbednost korišæenja nekih lekova za leèenje kokainske zavisnosti.
     Zajedno sa terapijom medikamentima koriste se bihejvioralne terapije, posebno kognitivno bihejvioralna terapija, koja može biti veoma efikasna kod leèenja pacijenata koji zloupotrebljavaju kokain. Obezbeðivanje optimalne kombinacije razlièitih tretmana za svakog pojedinaènog pacijenta je od velikog znaèaja za krajnji ishod leèenja.

U svetu najmanje 200 miliona narkomana

Medjunarodni dan borbe protiv droge, 26. jun, obeležava se i ove godine pod sloganom "Da li droga upravlja tvojim životom?", a cilj kampanje je širenje svesti o štetnosti narkomanije i potrebi suzbijanja kriminalnih aktivnosti u vezi s drogom.

Prema globalnim procenama droge širom sveta koristi oko 200 miliona ljudi, s tim što 162 miliona koristi marihuanu i hašis, a 35 miliona stimulanse tipa amfetamina, metamfetamina, ekstazija i metkationina.

Droga
Procene takodje govore da oko 16 miliona ljudi u svetu koristi opijate - opijum, morfijum, heroin, sintetičke opijate, a oko 13 miliona kokain, dok stručnjaci upozoravaju da je upotreba opasnog "belog praha" u zemljama zapadne Evrope dostigla alarmantan nivo.

Potencijal kanabisa, koji se uzgaja i koristi širom sveta, poslednjih godina se povećao, dok su rizici ove droge po mentalno zdravlje potcenjeni, ocenjeno je u globalnom godišnjem izveštaju Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC).

Veća tržišta kokaina, opijata i kanabisa su stabilna ili u padu, dok postoje indicije da je u porastu proizvodnja i upotreba sintetičkih droga u zemljama u razvoju.

Droga

Upotreba opijata najveća je duž puteva krijumčarenja iz Avganistana, koji je s 93 odsto i najveći proizvodjač opijuma u svetu, dok u Aziji veliki problem predstavlja povećana upotreba stimulansa amfetaminskog tipa.

Borba protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci usmerena je na smanjenje dostupnosti droga kroz zabranu proizvodnje, distribucije i krijumčarenja, kao i suzbijanje svih oblika kriminala u vezi sa drogom.

четвртак, 08. април 2010.

Kako sam stigao do heroina

Bio sam potpuno normalna osoba, sa zdravim pogledima na svet. Čak su mi i cigarete bile nešto  strano i zabranjeno.
A onda sam u drugom razredu srednje škole iz čiste radoznalosti probao marihuanu. Drug mi je pričao kako je probao i kako je mnogo dobro. Mnogo ljudi ju je koristilo u mom okruženju tako da sam želeo da se uklopim u društvo, da se ne izdvajam od grupe. Marihuana je bila nešto opasno i zabranjeno i u tome je bila njena draž. U početku mi se čak nije ni sviđala i osećao sam gađenje pri pušenju marihuane; ali sam nastavljao jer su svi ostali nastavljali. Nakon nekog vremena odbojnost je prošla i duvam sve češće i češće. Izlasci vikendom u grad bili su prava prilika da se „opustimo” i „zaboravimo na probleme”, iako mi sada nije jasno kakve sam ja to probleme imao. Sada znam stvar nije samo u marihuani. Poenta tih „stepenika” (od kojih je ona prvi) preko kojih se stiže do dna je u sledećem: kako sve više zalazim u taj svet, stvari počinju da se komplikuju. S obzirom na to da počinjem sve više da se krećem u krugu ljudi koji takođe koriste droge i upoznajem ih sve više, počinjem da formiram nove stavove.
Čim se okružiš ljudima koji su potpuno suprotni od onih ljudi koje si imao ranije, stvari postaju izvrnute. Sve češće se priča o drogama, o tome kako je neko probao ovo ili ono. Takođe, psiha počinje da se navikava na „efekat”. Telo jos uvek nije zahvaćeno, ali psiha sve više i više tone u pogrešne vode. Kao i kod alkoholizma, počinješ da se navikavaš da budeš pod dejstvom nečega, bilo čega (u početku su to alkohol i marihuana). Kako sam svoj život počinjao da oblikujem prema drugim kriterijumima. Moj sistem vrednosti lagano počinje da se menja. Vremenom upoznajem i ljude koji prodaju drogu, a kada prvi put samostalno kupiš, već si zagazio u svet koga ćeš tek kasnije postati svestan.
Sada dok pišem ovo, shvatam da bih se ja pre 2 godine smejao svemu ovome misleći da je sve to preterivanje i da marihuana uopšte i nije droga. Naravno, ne mora da znači da će neko neminovno preći taj stepenik i nastaviti dalje ka dnu; ali ipak to je situacija u 95% slučajeva. Znači, tvoje okruženje počinje da se menja, a ljudi koji su oko tebe su jedan od vrlo značajnih faktora za razvoj bolesti. Kako sve više slušaš i „učiš” o novim drogama, tvoja radoznalost (ili nešto drugo) kaže ti da bi trebalo da probaš još nešto. -Pa šta, nije to ništa, toliko ljudi to radi. Uostalom, ništa mi neće biti ako probam.-
To je taj kobni stav. Većina se ne zaustavi na probanju. Tako sam ja prvi put probao „Trodon”. Za one koji ne znaju, to je snažan analgetik koji se daje ljudima sa jakim bolovima. Popio sam 4 tablete i nakon nekog vremena popušio džoint. Taj dan mi je bio toliko divan, sunčan, savršen. Sve sto sam radio izgledalo mi je sjajno, a osećaj u telu je bio jedinstven. Čim sam probao, shvatio sam da ću ga probati ponovo, što sam i uradio vrlo brzo nakon toga. Sada sam već bio formirana „narkomanska ličnost” u blažem obliku. Osećao sam se kao da sam naučio neke stvari o drogama i mogu samostalno da odlučim šta mi se sviđa, šta ne, itd. Vremenom, sve češće posežem za Trodonima i marihuanom. I male stvari koje te iznerviraju postanu ti „opravdan” povod da se prepustiš „uživanju”. Čak ne moraš ni da se iznerviraš. Dovoljno je da je lep i sunčan dan i ti kažeš sebi: -Divan dan, savršen da se uradim.- Ili ako pada kiša: -Uh, kakvo
ružno vreme. Mogao sam uzeti 4-5 trodona i uživati kod kuće uz kompjuter ili TV.- Poenta je jasna: droga sve više postaje obrazac ponašanja. Nakon nekog vremena upravo taj Trodon i ta marihuana koji su mi bili tako „super” bacili su me u epileptički napad. Ničega nisam bio svestan. Rekli su mi da sam se zgrčio, zenice su ustupile mesto beonjačama, počeo sam užasno da se tresem i grčim i srušio sam se na pod. Pao sam u nesvest, kada je najveća opasnost da čovek proguta sopstveni jezik i tako umre, ostavši bez vazduha. A zašto sam dobio napad? Zato što se količina od one 3-4 tablete sa početka, tog dana popela na 12 tableta! To je ono što se zove tolerancija plus ljudska glupost. Poenta je opet jasna. Ovo me nije sprečilo niti osvestilo. Majka je mislila da sam kolabirao jer nisam dovoljno spavao i jeo. Već tada, uveliko sam počeo da uništavam i nju i ostatak porodice. Strašno je to koliko jedan zavisnik nanese zla ljudima koji su mu najbliži. Sumnja počinje da se uvlači u kuću, u roditelje, u braću i sestre. Neprospavane noći moje majke za koje ja, naravno, nemam pojma. A neprospavane noći nisu ništa naspram onoga što ih tek čeka, kako se moja zavisnost razvija. Odlazim na žurku, a pre toga sam se naslušao priča i priča o „blagodetima” ekstazija. Sa drugom probam prvi put u životu. Na žurci smo i već je potpuno normalno da ćemo pored toga što smo uzeli ekstazi i nešto popiti; možda 3-4 piva kako bismo poboljšali efekat. Marihuana se podrazumeva kao nešto potpuno normalno. Jesam li spomenuo da apetit nestaje, a dve paklice cigareta su neophodne kako bi se „izguralo” sve to? Sada već poznajem mnogo ljudi koji uzimaju najrazličitije supstance. Ponudili mi „Spid” (za one koji ne znaju, u pitanju je stimulans kao i ekstazi i obično je u obliku belog praha) i ja uzimam bez razmišljanja. Još je i besplatan – ma život je sjajan. Ali za sledeću žurku smo već kupili količinu za sebe. Poenta – opet jasna i dalje tim putem radoznali um proba sve što mu dođe pod ruku. Da nabrojim šta se sve koristi - od lekova: Bensedin, Diazepam, Trodon, Artan, Lorazepam i sve što ima „crveni trougao”, jer to znači da deluje na Centralni Nervni Sistem, a to je ono sto je poželjno. Tu su još čaj od maka, LSD, lepak, etar, hašiš, itd. Ja sam probao većinu stvari i vremenom je postala normalna sledeća situacija - izađem u grad, popijem 5 trodona, popijem pivo, zatim popušim džoint marihuane da bi trodoni počeli da deluju, pa onda opet popijem
neki alkohol, popušim još jedan džoint ... Preko svega toga, uzmem četvrtinu grama heroina, pa još jedan džoint i na kraju još jedna linija heroina. To je blo sasvim uobičajeno. Zamislite šta to uradi organizmu i unutrašnjim organima (posebno jetri, bubrezima i srcu), a o psihi da i ne govorim? Mislim da niko ne treba da se čudi zašto nisam odbio heroin kada mi je prvi put ponuđen. Za mene je to bila samo još jedna droga, a kad sam već probao sve pre nje, zašto ne bih i to. To je razmišljanje osobe koja je vec prilično poremećena. Bolest zavisnosti je bolest kao i svaka druga psihička devijacija i spada u jedne od najsloženijih i najtežih za lečenje, to svima mora biti jasno. Nakon prvog probanja, počinje sve češće „druženje” sa heroinom. U tom stadijumu uglavnom svi shvate da je heroin „najbolja” droga koju su probali i vremenom počinju da izbegavaju ostale supstance jer jednostavno ne mogu da ih zadovolje. Ništa ne može da se poredi sa heroinom, koji je sav pun apsurda: skup je, a jeftin je (jer se pare uvek nađu). Sa sve češćim uzimanjem (psiha je vec uništena) i telo počinje da se navikava. Ali sve ovo je samo uvod u priču koju tek treba da ispričam. I sve ovo je ništa naspram onoga što tek dolazi onda kada heroin postane sav moj moj svet.

Ispovest lecenog narkomana

Nisam prošao pakao, živeo sam u njemu. Punih 30 godina. Zbog droge sam uništio sve, nemam čak ni uspomene već samo crne rupe. O tome šta je moja porodica zbog mene prošla strah me je i da se prisećam. Ipak, možda moja priča pokaže roditeljima narkomana da ne treba dići ruke. Nije lako, ali ima nade - priča za „Blic“ Dragan (57), lečeni narkoman iz Beograda.

Dragan kaže da je po mnogo čemu netipičan primer. Za razliku od većine koji su prvi put drogu probali u tinejdžerskim godinama, on je to učinio tek sa 27, od tada kreće njegov sunovrat. Sve do te 1979. godine bio je, kako kaže, dobar mladić i pravi sportista.
- Te 1979. godine sam bio u Milanu, gde sam boksovao. Pred kraj godine sam imao saobraćajku i dok sam čekao da me izvedu kod sudije za prekršaje neko od Jugovića koji su tu bili mi je ponudio heroin. Ne umem da objasnim zbog čega sam je uzeo. Ušmrkao sam heroin, ušao u sudnicu i napravio haos jer mi je bilo loše i povraćao sam. Kad sam se osvestio, bilo me je sramota, ali moja radoznalost bila je načeta. Ubrzo sam uzeo drugu, pa treću dozu i tako redom. Međutim, sve je to još bilo „pod kontrolom“. Nastavio sam da boksujem, pa čak da pređem u Holandiju - priseća se Dragan.
U Holandiji sa heroina prelazi na kokain, povezuje se sa ljudima iz bivše Jugoslavije, od kojih su neki bili narko-bosovi, tako da mu je droga bila lako dostupna. Polako ga provaljuju u klubu za koji je boksovao, tako da ga izbacuju iz ringa, a i krug prijatelja postaje sve manji i uglavnom se sveo na ljude iz iste priče. Svi ostali su ga ostavili. Polako ostaje bez para i počinje sa švercom automobila. Uspeo je čak i da se oženi, a ženu je lagao nekoliko godina.
- Ostao sam sa ljudima koji su radili isto što i ja. Tešili smo jedni druge dok smo se razbijali od droge, svaki put govoreći da prekidamo. Pošto je droga bila kvalitetna, a nikad se nisam fiksao, uspevao sam da lažem ljude koji me nisu viđali svakog dana. Ni supruga nije znala sve do 1993. godine, kada smo iz Holandije krenuli u Srbiju. Prijatelj mi je dao 20 grama kokaina. Pre puta sam šest dana i noći bio „razvaljen kao slon“, pa sam morao malo da ušmrčem kako bih bio u stanju da vozim. Valjda sam preterao jer sam počeo da haluciniram da me prate i pred granicu sam progutao kesu sa više od 15 grama. Sledeće čega se sećam je bolnička soba i supruga koja plače. Bila je trudna, a morala je da gleda kako mi dve injekcije zabadaju u srce jer sam bio klinički mrtav. Tog dana je saznala sve. U godinama koje su usledile bilo je suza, svađa, obećanja da ću prestati, ali narkomanu ne treba verovati - nastavlja svoju priču pedesetsedmogodišnji Beograđanin.
U Beogradu je otvorio auto-servis, ali porok nije ostavio. Ipak, sa kokaina je morao da se vrati na heroin, ali je sve teže bilo nabaviti i to. Kako kaže, nije trebalo mnogo da svima postane jasno ko je i šta je, pa su mu svi zavrnuli slavine. Od tada je koristio sve što je našao, „eksere“, alkohol, amfetamin… Izgubio je lokal, brak je pukao, prijatelji otišli, hapšen je više puta, a o izlazu iz pakla više nije ni razmišljao. Sve o čemu je mislio je kako da nabavi sledeću dozu.
- Shvatio sam da sam na dnu kad mi je ćerka plačući rekla da zna da se drogiram. Preklinjala me je da prekinem, ali nisam mogao. Ubrzo posle toga, dva moja najveća druga, kojima dugujem život, Andreja i Zoran su me strpali u kola i odveli u kliniku gde me je doktor pitao da li želim da prekinem. Naravno da sam želeo, ali nisam znao kako. Mesec dana sam bio na ispiranju i blokatorima. Od tada već šest meseci redovno idem na razgovore, proveravaju me i iskreno se nadam da ću istrajati. Tim ljudima dugujem sve. Evo, posle trideset godina, spremam se da čist dočekam Novu godinu. Nadam se u krugu porodice. Znam da mi još ne veruju jer sam ih previše puta razočarao i izneverio, ali trude se, baš kao i ja - završava svoju priču Dragan.