Sa furanjem sam prestao na samom početku ove godine. Kako i zašto, pitate se? Pa sam događaj se zbio ovako. Jednu sam večer kupio piz, skuhao ga i mentalno se pripremio na mučno i dugotrajno furanje. Očekivao sam minimalno 20-tak uboda dok ne pogodim pravo mjesto, a i tada ništa nije zagarantirano jer stvar može izmaknuti kontroli samo zbog pola milimetra, zbog moje krizaški nesigurne ruke ili zbog pretupe odnosno preoštre igle. I tako, gađam se ja, gađam, bodem uprazno, miran sam jer znam da tako mora biti. Čak i pjevušim onaj stih iz pjesme "Crazy Little Thing Called Love" grupe Queen... kako ono ide... "Gotta be cool, relax, get hip, get on my tracks", uz naglasak na ono cool i relax. Ali nisam imao sreće. Promijenio sam pjesmu, čisto iz sujevjerja, ne sjećam se što sam drugo počeo pjevati. Podosta sam puta u gun uspješno povukao krv, ali kad bi počeo uštrcavati dop, osjetio bi pakleno žarenje što je znak sigurnog out-a. Žile su mi bile tako otvrdle i stanjile se da jednostavno nisu prihvaćale nikakvo strano tijelo niti heroinsku otopinu iako, ponavljam, ipak bi uspio povući krv u gun. Da mi se ta krv ne bi zgrušnjavala i samim tim začepila iglu, svako malo sam mućkao i tresao špricu. Ubrzo je rijetka, prozirna tekućina svijetlo smeđe boje postala tamno crvena gusta masa. Morao sam još koji put vratiti sve u žličicu i ponovo prokuhati sadržaj, što mi i nije bila neka novost. I tako, nakon sat vremena i očajno bolnih ruku, odustao sam i ostavio cijelu akciju za sutradan. Imao sam još jedan grumenčić dopa koji sam popušio na foliji, da skinem krizu i da ne popizdim od bijesa. Dobro da sam ostavio taj roks... kao da mi je nešto govorilo da se neću uspjeti pogoditi u žilu. Odmah čim sam sutradan ustao, zavezao sam si nadlakticu s elastičnim zavojem i ponovo otpočeo tiradu. Ni nakon sat vremena nisam postigao zgoditak. Dop u šprici je vjerojatno već odavna prestao biti to što bi trebao biti i pretvorio se u samu krv skupa s ostalim otprije nakupljenim smećem. Neću ni spominjati da se igla otupila tako da sam imao osjećaj da se bodem sa čajnom žličicom, a ne iglom. I opet sam odustao, ali samo na nekoliko sati. To popodne sam opet prokuhao paklenu smjesu i opet pokušao, ovaj put s novim gunom. Znao sam da, čak i da se pogodim, da se uopće neću puknuti, znao sam da ću se možda i otrovati i umrijeti, ali morao sam odnijeti tu pobjedu, makar po cijenu života. Ne znam, vjerojatno me Bog ili neki drugi zaštitnik, anđeo čuvar možda, zaštitio i nije mi dao da uspijem. Više nisam bio niti ljut, samo razočaran. Rezignirano sam, uz tihu kletvu, ispalio sadržaj šprice kroz prozor uopće ne gledajući hoću li možda koga poškropiti tom gadljivom smjesom, pospremio cijeli pribor u foliju i bacio ga s balkona među drveće i visoku travu što je izđikala podno moje zgrade. I taj dan sam čvrsto odlučio da se više nikad u životu neću ubost, nikad više intravenozno konzumirati heroin. A i kako bi mogao kad nemam gdje? Tako i bi. Da sam barem isto tako čvrsto odlučio potpuno raskrstiti s dopom, moj život bi sada bio puno ljepši i lakši.
Ali nisam. Vratio sam se na foliju (opet mi u grlu cvili mala nevidljiva životinjica), a ako bi nabasao na dop koji se ne da kvalitetno razvlačiti na foliji onda bi ga ušmrkao. I tako sve do unatrag mjesec dana. Krajem prošle i početkom ove godine, namjerno sam prestao uzimati heptanone jer sam ih htio izbaciti iz svog sustava. Naravno, sa hepova sam se skidao dopom. Kad sve zbrojim, od kraja ljeta bez dopa sam bio možda sve skupa desetak dana. Užas ili uspjeh? Ovisi kako se gleda. A i te količine dopa koje sam konzumirao nisu bile nešto velike. Maksimalno bi bio na trećini grama dnevno... možda se dvaput zalomilo nešto više, ali to nije vrijedno spomena.
Posebna priča je policija i moji susreti s inspektorima iz narkotika. Imao sam nekoliko neugodnih situacija, ali ne smijem o njima pisati jer sam im svašta izlagao pa ako ovdje napišem istinu mogli bi me razotkriti (a što je još gore, ne radi se samo o meni, dapače, ja sam samo sitna riba koja zna podosta povjerljivih informacija o velikim ribama)... pod uvjetom da prate ovakve site-ove. K tome, riječ je bila o ozbiljnim i velikim stvarima pa je najbolje da šutim upravo ko gore navedena riba. I što je najgore, stvari se još nisu slegle i svaki dan očekujem njihov ponovni posjet ili poziv na informativni razgovor... ako ne i na sud.
Ubrzo nakon mog prestanka pisanja kolumni rapidno je opao i broj mailova koje sam inače dobijao. Ubrzo nisam više uopće dobijao poštu od svojih "fanova". Onda mi je uletio virus u kompjuter pa nisam niti mogao ići na Internet. Mjesecima sam bio nikakav i bezvoljan tako da me bolio kurac za kompjuter i za kolumne. Zbog dugotrajnog neprovjeravanja pošte oni sa Hotmail-a su me odjebali pa su mi svi mailovi i sve adrese ljudi koju si mi ikad pisali nepovratno nestali. Onda sam sredio računalo i opet aktivirao adresu i tek nedavno, opet su mi neki počeli pisati, i to neki novi ljudi što me ponukalo da opet počnem s kolumnama.
A što je sljedeće, kakav mi je plan za blisku budućnost? Imao sam dobar plan, ali je neslavno propao pa sam prešao na onaj rezervni i teži. Naime, prije nekih mjesec dana dobio sam recept za Subutex. To je novi lijek u borbi protiv apstinencijske krize. Kažu da je učinkovitiji od heptanona i da izaziva bitno manju ovisnost. Jedini je bed taj što Subutex nije na listi HZZO-a pa sam ga morao platiti iz svog džepa. Ali što je to prema gomili novaca koje sam stukao na dop? K tome, lijek uopće nije skup kao što se u početku govorilo. I tako, dobih ja te tablete koje se konzumiraju sublingvalno (dakle, staviš jednu pod jezik i čekaš 10 minuta da se otopi), za početak je potrebno svega dvije do tri na dan, ali ne smiju se uzimati skupa s dopom jer mogu izazvati krizu. U uputstvima piše da moraš pričekati neka 4 sata od zadnjeg konzumiranja heroina (mislim da je to tiskarska pogreška... vidjet' ćete i zašto) ili čekati da se pojave prvi znaci krize. Ja sam pričekao desetak sati, a i osjetio sam lagani dolazak krize, misleći da je to dovoljno. Oko 2 sata ujutro, taman pred odlazak u krevet, konzumirao sam jednu tableticu i čekao da vidim što će se dogoditi. Za sat vremena sam počeo osjećati kako me hvata sve jača i jača kriza. Da skratim, od 3 ujutro pa sve do 8 sati doslovce sam plesao po krevetu od užasnih bolova, nervoze, stravičnog nemira koji je izazivao nekontrolirano divlje trzanje svakih desetak sekundi. Kao da se u meni probudila neka životinja koja je pošto poto htjela izići iz mog tijela, a nije mogla. Povremeno sam kašljao tako jako da sam mislio da ću kašljanjem izbaciti cijelu svoju utrobu. Zauzimao sam svakakve neprirodne položaje, činio sve moguće stvari samo da nekako smirim situaciju, no ništa nije pomagalo. Što je najgore, još u početku cijele nevolje, uzeo sam još jednu tableticu misleći da mi je jedna premalo. No tek to me je uništilo. A što je najinteresantnije, uopće se nisam znojio. Bijah suh ko štap. Zoru sam dočekao kao zombi. Nisam više mogao izdržati pa sam se skoro na koljenima, stravično kašljući, dovukao do WC-a i popio dvadesetak kapi Lumidola iako je to, po uputstvima, strogo zabranjeno. Uz Subutex se ne smije konzumirati ništa sedativnog ili opijatskog tipa. No baš me bilo briga da i riknem. U tom času bi učinio sve samo da zaustavim taj užas koji me pogodio. Na svu sreću, stanje se malo smirilo. Ležao sam tako u krevetu, sav iscrpljen, ali o nekakvom spavanju nije bilo govora. Taj dan, negdje popodne, nabavio sam dopa i spasio dušu. Sutradan sam otišao do doktora i iznio mu svoje dojmove. On kaže da sam ja jedini koji je tako nepovoljno reagirao na Subutex i složili smo se da je razlog tomu vjerojatno premala pauza između uzimanja dopa i samog lijeka. No svejedno, odbio sam daljnje liječenje Subutexom, toliko me bilo strah da se opet ne ponovi ista situacija. Nisam htio početi ni s novom terapijom heptanonima pa sam na kraju dobio recepte za Lumidol, Apaurin i Sanval (to su tablete za spavanje). S ljekovima sam odmah otpočeo i na tome sam bio nekih desetak dana. Nije bilo lako jer sve te tablete samo djelomično pomažu. I dalje sam se osjećao jadno, šugavo, bezvoljno, nemirno, znojio sam se, sam sebi sam smrdio, čak su mi se i cigarete gadile, ali i dalje sam preko volje pušio jer me je sam čin pušenja psihički smirivao. I nakon detoxa osjećao sam se općenito loše. Priznat ću, u par navrata sam si uljepšao dan dopom, ali situacija je neusporedivo bolja nego prije mjesec dana. Čak nisam osjetio nikakvu krizu nakon što sam tih nekoliko puta uzeo dop.
To je to, ukratko. Sigurno sam neke važne stvari i zaboravio navesti, ali valjda će biti prilike. Nadam se da sam isplivao iz kreativne, a i apstinencijske krize. Vrijeme otkad nisam pisao prošlo mi je kao u snu, nevjerojatno brzo. Gubim mjesece i godine, ne krećem se niti u jednom smjeru. Dobro, možda jedino idem unatrag... ali i to je upitno. Ovisi kako na to gledaš. No ima jedna stvar u koju sam siguran, to je jedina stvar za koju znam... znam da ništa ne znam.
среда, 16. фебруар 2011.
Narkomanija opaka bolest
Narkomanija-opaka bolest
Narkomanija spada u bolesti zavisnosti po misljenju Svetske zdravstvene organizacije.
To je jedno bolesno stanje a kada mi razmisljamo o njemu prvenstveno mislimo na strast ili zelju za uživanjem tj. ponovnim uzimanjem opojnih sredstava.U takvom stanju čovjek mijenja svoj način razmišljanja i ponašanja.Problem narkomanije zahvatio je cijeli svijet i time postao najveći problem današnjice .Postoji opasnost da ovaj problem preraste u ,,potencijalnu epidemiju,,.Problem se javlja najvise među mladima,u periodu adolescencije(između 14 i 19 godine).Zavisnost o drogama napada sve nivoe društva,bez obzira na rasu pojedinca,religiju,seksualnu orijentaciju ili socijalni status.Najčešći uzroci zavisnosti o drogama su:gubitak voljene osobe,bolest,razvod,raskid važne veze,loša situacija u školi ili na poslu,finansijski problemi,bankrot,kompleksi…
Kombinacijom svih ovih različitih fatora nastaje strašna i
eksplozivna mješavina.Ciljni proizvod te bombe je potreba da se dostigne neko posebno psihološko stanje-bijeg iz realnosti.Tako potencijalni narkoman ne prihvata obaveze koje mu nameće društvo već gradi i živi u svom posebnom,
otuđenom svijetu.Takva osoba se tada povlači iz društva,
moralno propada i postaje karakterno,duševno i tjelesno
izmjenjena.Od prvog susreta s drogom bolesnik prolazi kroz stanje blaže ili jače psihičke zavisnosti.Veoma je teško vratiti bolesnika iz takvog stanja,kada on u novonastalom svijetu ima sve,prije svega sigurnost i samopoštovanje.
субота, 1. јануар 2011.
Neke zablude o Holandiji ,,Tamo je droga legalizovana, čuvaj se!''
iako je droga legalizovana (i to treba naglasiti: tzv. lake droge), ja sam na drugim mestima video daleko upadljivije znakove narkomanije nego u Holandiji (na primer Kruševac: Danas, 10. jul 2001). Čak šta više, na sijaset mesta ,,trava'' se ne sme paliti: studentski domovi, mnogi kafići, restorani... pretpostavljam i škole, mada nisam tamo imao posla.
No ipak, navodi se činjenica da je droga dostupna deci, omladini; ali kao što rekoh, prilično neupadljivog traga to sve ima. Za dva meseca boravka u Holandiji, i nekoliko poseta ,,sumljivim'' mestima u Roterdamu i Amsterdamu, ponuđeno mi je bilo da kupim samo jednom, a drugarski samo da ,,probam'' nijednom. Da li je to sa Holanđanima slučaj da je ,,samo zabranjeno voće slatko''?
Ako sa Holanđanima i nije, sasvim sigurno jeste sa stranim turistima! E, izgleda da je u tome caka! Mnogi iz zemalja gde ,,trava'' nije legalna (dakle, svi u EU sem NL) nagrću u silnom broju da se ,,uduvaju'', pa kući! Hej, pa zar to nije turizam? LJudi dolaze, ljudi su privučeni, ljudi stvaraju naviku, a jednog dana će ih droga možda manje interesovati...
No ipak, navodi se činjenica da je droga dostupna deci, omladini; ali kao što rekoh, prilično neupadljivog traga to sve ima. Za dva meseca boravka u Holandiji, i nekoliko poseta ,,sumljivim'' mestima u Roterdamu i Amsterdamu, ponuđeno mi je bilo da kupim samo jednom, a drugarski samo da ,,probam'' nijednom. Da li je to sa Holanđanima slučaj da je ,,samo zabranjeno voće slatko''?
Ako sa Holanđanima i nije, sasvim sigurno jeste sa stranim turistima! E, izgleda da je u tome caka! Mnogi iz zemalja gde ,,trava'' nije legalna (dakle, svi u EU sem NL) nagrću u silnom broju da se ,,uduvaju'', pa kući! Hej, pa zar to nije turizam? LJudi dolaze, ljudi su privučeni, ljudi stvaraju naviku, a jednog dana će ih droga možda manje interesovati...
Anketa u vezi sa upotrebom narkotika
REZULTATI ANKETE
Alarmantni rezultati istraživanja među srednjoškolcima u Valjevu ukazuju da je prosečna starosna dob u kom mladi prvi put probaju marihuanu nepunih 15 godina, a heroin 16 godina.
U saradnji sa Psihijatrijskom službom, ZC Valjevo, Omladinskim centrom i svim valjevskim srednjim školama u periodu od 1. do 14. novembra 2007 sprovedeno je istraživanje na temu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci među srednjoškoskom omladinom u Valjevu. Anketirano je približno 15% od ukupnog broja populacije učenika srednjih škola.
Broj ispitanika 558, broj vazećih anketa 651, broj nevazećih 17
1) Procenat ispitanika koji su probali marihuanu:
Ukupan rezultat- 12,3% (nije probalo 87,7%)
Prosečan uzrast u kom su prvi put probali marihuanu: 14.8 godina
2) Razlog zbog kog su probali marihuanu:
1. radoznalost -74 %
2. iz dosade - 12 %
3. uticaj društva - 9 %
4. nagovor prijatelja, devojke, dečka- 5 %
3) Koliko često koriste marihuanu:
1. vrlo retko - 75 %
2. samo vikendom -14 %
3. jednom mesečno -8 %
4. više puta nedeljno- 2 %
5. više puta dnevno – 1 %
24,7 % ispitanika koji su probali marihuanu nije odgovorilo na ovo pitanje
6) 87% ispitanika je navelo da je probalo alkoholno piće, a prosečan uzrast u kom su probali je 11 godina.
7)Procenat ispitanika koji su probali heroin:
Ukupan rezultat- 2% (nije probalo 98%)
Prosečan uzrast u kom su prvi put probali heroin: 16 godina
8) Razlog zbog kog su probali heroin:
1. radoznalost -58 %
2. iz dosade - 33 %
3. uticaj društva – 8 %
4. nagovor prijatelja, devojke, dečka- 1 %
9) Na pitanje -koje ste, osim gore pomenutih, psihoaktivne supstance još probali:
1. 6% je probalo ekstazi
2. 3% je probalo spid
3. 1,2% je probalo kokain
4. 0,8 % je probalo LSD
10) Na pitanje da li ljudi koji heroin uzimaju isključivo šmrkanjem mogu da postanu zavisni ...
1. 57 % ispitanika odgovara sa DA, što je i tačan odgovor
2. 4 % ispitanika odgovara sa NE
3, 37 % ispitanika ne zna odgovor
Alarmantni rezultati istraživanja među srednjoškolcima u Valjevu ukazuju da je prosečna starosna dob u kom mladi prvi put probaju marihuanu nepunih 15 godina, a heroin 16 godina.
U saradnji sa Psihijatrijskom službom, ZC Valjevo, Omladinskim centrom i svim valjevskim srednjim školama u periodu od 1. do 14. novembra 2007 sprovedeno je istraživanje na temu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci među srednjoškoskom omladinom u Valjevu. Anketirano je približno 15% od ukupnog broja populacije učenika srednjih škola.
Broj ispitanika 558, broj vazećih anketa 651, broj nevazećih 17
1) Procenat ispitanika koji su probali marihuanu:
Ukupan rezultat- 12,3% (nije probalo 87,7%)
Prosečan uzrast u kom su prvi put probali marihuanu: 14.8 godina
2) Razlog zbog kog su probali marihuanu:
1. radoznalost -74 %
2. iz dosade - 12 %
3. uticaj društva - 9 %
4. nagovor prijatelja, devojke, dečka- 5 %
3) Koliko često koriste marihuanu:
1. vrlo retko - 75 %
2. samo vikendom -14 %
3. jednom mesečno -8 %
4. više puta nedeljno- 2 %
5. više puta dnevno – 1 %
24,7 % ispitanika koji su probali marihuanu nije odgovorilo na ovo pitanje
6) 87% ispitanika je navelo da je probalo alkoholno piće, a prosečan uzrast u kom su probali je 11 godina.
7)Procenat ispitanika koji su probali heroin:
Ukupan rezultat- 2% (nije probalo 98%)
Prosečan uzrast u kom su prvi put probali heroin: 16 godina
8) Razlog zbog kog su probali heroin:
1. radoznalost -58 %
2. iz dosade - 33 %
3. uticaj društva – 8 %
4. nagovor prijatelja, devojke, dečka- 1 %
9) Na pitanje -koje ste, osim gore pomenutih, psihoaktivne supstance još probali:
1. 6% je probalo ekstazi
2. 3% je probalo spid
3. 1,2% je probalo kokain
4. 0,8 % je probalo LSD
10) Na pitanje da li ljudi koji heroin uzimaju isključivo šmrkanjem mogu da postanu zavisni ...
1. 57 % ispitanika odgovara sa DA, što je i tačan odgovor
2. 4 % ispitanika odgovara sa NE
3, 37 % ispitanika ne zna odgovor
Drogiranje o državnom trošku
METADON METODA
Evropska unija finansira tajne eksperimente Tomice Milosavljevića, kontroverznih lekara i farmakomafije
Novosadski lekar Nikola Vučković, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Kliničkog centra Vojvodine i šef "Metadon centra", vratio je terapiju opijatom "metodanom", zabranjenim u savremenoj svetskoj praksi, i to odmah posle ubistva premijera Đinđića i raspada narko-tržišta. Inače, taj metod lečenja narkomana u savremenoj praksi na Zapadu je napušten, a u Rusiji čak i zabranjen. U nedostatku valjanih državnih planova u borbi protiv narkomanije, u Srbiji se razvio snažan lobi zagovornika upotrebe "metadona" čiji se metod već sprovodi ilegalno na legalnim državnim klinikama
Goran Predojević
Narkomanija je poprimila zastrašujuće razmere. Do 2010. godine oko 60 odsto zavisnika od psihoaktivnih supstanci u Srbiji biće pod stručnim nadzorom, najavljeno je u "Nacrtu nacionalne strategije za borbu protiv narkomanije".
Ministar Tomica Milosavljević već dve i po godine pokušava da ovaj strateški važan dokument progura kroz Vladu Srbije i parlament, ali se nije dalje maklo od javne rasprave. Slabost nacrta, ukazuju njegovi protivnici, jeste ta što se kroz ovaj program u Srbiju vraća "metadonska" terapija, odavno napušten način lečenja u razvijenim zemljama koji je, recimo, u Rusiji čak i zabranjen.
Na 32. strani tog dokumenta piše da je opredeljenje države terapija agonistima, a tu spadaju "metadon" i "buprenorfin". Lečenje "metadonom" bilo bo zastupljeno sa oko 30 odsto i ono bi odnelo i najviše para, čak 70 odsto. Radnu grupu državne strategije čine sedam ministarstava (zdravstva, socijalne politike, kulture, pravde, policije, prosvete i sporta), pa je predsednik komisije za donošenje nacionalne strategije, ministar Tomica Milosavljević, na velikim mukama da i njih ubedi u svrsishodnost ovog plana, jer su sve glasniji zahtevi da se primene alternativni načini lečenja koji u svetu daju odlične rezultate.
Nema sumnje da država ovaj problem treba da reši urgentno jer samo u Beogradu, prema nezvaničnim podacima, postoji sto hiljada uživalaca psihoaktivnih supstanci, a u Srbiji se broj redovnih korisnika droga popeo na 300.000. Cene narkotika toliko su pale da se armija zavisnika svakodnevno uvećava. U nedostatku jasnog i čvrstog plana, u Srbiji vršlja ko kako stigne, sve zarad profita, jer je narko-biznis peti na listi po prihodima u svetu, od koga nijedna država ne ubira redovne dažbine. U njemu su aktivno uključeni narko-karteli, korumpirani državni činovnici, farmakomafija...
Ministarstvo zdravlja dobilo je 3,5 miliona evra od Evropske unije za uvođenje "metadonske" terapije u srpskim zdravstvenim ustanovama.
- Evropski stručnjaci taj program nazivaju "smanjenje štete" u smislu što će narkomani manje da se okreću krađama, pljačkama, ubistvima i kriminalu uopšte. To je svakako bačena para jer se deca i posle "metadona" vraćaju drogama - kaže za "Tabloid" Ružica Veselinović, predsednik Udruženja građana protiv narkomanije u Novom Sadu, koja je niz godina radila u pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i sport.
Ova bivša reprezentativka u rukometu i međunarodni delegat navodi niz argumenata o štetnosti čak i kontrolisane upotrebe "metadona" u srpskim klinikama, a jedan od tih je i da je "metadon" na listi zabranjenih supstanci u svim sportskim asocijacijama u svetu.
"Metadon" je jeftina sintetička droga koja je oko dva puta jača od "morfina". Kod nas ga proizvodi vršački "Hemofarm", na čijem receptu piše da detoksikacija ne sme da traje duže od 21 dan, inače stvara trajnu zavisnost. Koliko je "metadon" opasan govori i savet lekara da se narkomani posle "metadona" prebace na heroin kako bi potom mogli da ih leče od droge. "Metadon" je upravo zbog tog paklenog kruga u zapadnoj medicini izgubio status pouzdanog i delotvornog leka koji se kod nas, ponovo, predstavlja kao spasonosno rešenje od modernih pošasti.
- Pacijenti pristaju na to jer ih policija i dileri ne jure, a roditelji čija deca imaju problem sa drogama žive u uverenju da je "metadon" lek - objašnjava Ružica Veselinović.
Sada se u Srbiji drogiranje o trošku države sprovodi naveliko.
Neuropsihijatar u Domu zdravlja "Evelina Haverfild" iz Bajine Bašte, dr Lidija Šarac, od 2004. godine u lečenju pacijenata od bolesti zavisnosti koristi "metadon". Kroz njen "program smanjenja štete", kako ga je nazvala, prolazilo je 5.000 pacijenata godišnje.
Kada je u novembru prošle godine u njenu ordinaciju banula inspekcija Ministarstva zdravlja zatekla je urednu dokumentaciju, ali je jedina primedba na njen rad bila ta što je omogućila lečenje "metadonom" i onim pacijentima koji nisu osiguranici Zavoda za zdravstveno osiguranje filijale iz Užica. Zabrana rada ističe za mesec dana, pa će doktorki Šarac, po preporuci Tomice Milosavljevića, biti omogućeno da prima pacijente i iz drugih zavoda kao "hitne slučajeve".
Odeš kod tetke u Bajinu Baštu, psiha ti krizira, i kao hitan slučaj dobiješ porciju "metadona" o trošku Evropske unije. Eto kako u praksi izgleda nacionalna borba protiv narkomanije Tomice Milosavljevića. Jer Nacrt nacionalne strategije za borbu protiv narkomanije, podsećamo, nije dobio legitimitet u parlamentu, pa to onda daje svakom za pravo da ga tumači i sprovodi kako mu je volja.
Bajina Bašta se uopšte ne spominje u spornom dokumentu. U strategiji se predviđa da Srbija izgradi četiri regionalna centra: Zavod za bolesti zavisnosti u Beogradu, poznat kao Drajzerova, zatim na Odeljenju neuropsihijatrije i bolesti zavisnosti u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, na Klinici za psihijatriju u Kragujevcu i na Klinici za mentalno zdravlje u Nišu s pravom da uvedu "metadonsku" terapiju.
- Da se razumemo, novosadsko Udruženje nije protiv upotrebe "metadona". Mi samo tražimo da se afirmišu alternativni i efikasni metodi lečenja. Znamo da se farmakolozi i lekari, ljudi iz struke, protive vraćanju "metadona", ali nemaju snage da javno istraju. Ako je to toliko dobro za naciju, što se o tome javno ne izjasni Srpsko lekarsko društvo? Zašto se nije oglasila ni lekarska komora - pita se gospođa Veselinović.
Novi Sad je za ovu priču više nego zanimljiv. Tu se održava jedna od najvećih evropskih manifestacija Egzit, mešavina muzike, droge i seksa; ovde je prošle godine umrlo 50 narkomana, dva zadnja načelnika policije za narkotike završila su u zatvoru, jednom je namešteno hapšenje i, što je najvažnije, Novi Sad je prvi grad u kome je "metadon" uveden kao lek protiv narkomanije.
Kada je u martu 2003. godine ubijen srpski premijer Zoran Đinđić i kada je uvedeno vanredno stanje, pohapšeno je na desetine bosova razvijenog narko-tržišta, među koje se visoko kotirao i "veternički klan" Nenada Opačića. Karteli su se za tren raspali, a zavisnike od opijata zahvatila je velika kriza. Dotad su bili naviknuti na uredne i skupe doze i u tom momentu se spekulisalo da bi armija od oko 10.000 narkomana, koliko ih verovatno ima u ovom gradu, mogla da eksplodira u nedostatku redovnih porcija "hrane" i nekontrolisanih emocija.
Doktor Nikola Vučković, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, uveo je masovnu upotrebu "metadona" kao zamenu za droge koje nije bilo dovoljno na ilegalnom tržištu.
- Krenuli su sa 25 kapi "metadona" dnevno posle ubistva Đinđića, da bi dozu povećavali do 340 kapi dnevno. Narkomani su postali još veći zavisnici i ta doza im je bila mala, pa su počeli da kombinuju "metadon" i alkohol, što izaziva stravične posledice po organizam, vodi čak i u smrt - kaže Ružica Veselinović.
Tako se u nedostatku valjanih državnih planova u borbi protiv narkomanije, u Srbiji razvio snažan lobi zagovornika upotrebe "metadona" kao leka koji se ilegalno raširio po legalnim državnim klinikama.
Doktor Vučković je na "metadonu" već stekao ugled i status, postao je upravnik "Metadon centra" na novosadskoj klinici, a u nacionalnoj Komisiji za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci uznapredovao je do prvog zamenika predsednika Tomice Milosavljevića.
Nedavno se na skupu udruženja koja se bore protiv narkomanije u Subotici moglo čuti da odlazeći ministar zdravlja i farmakološki lobi sprovode tajne eksperimente nad narkomanima iz Srbije, pomoću novca iz Evropske unije, a po zahtevu američkih multinacionalnih kompanija. Možda u tome ima i neke logike jer tamošnja stručna javnost odavno zna da "metadon" ne spada u lekovita sredstva.
"Metadon" stvara toliku zavisnost da je osoba koja ga uzima izvesno vreme, prinuđena da ga koristi do kraja života. Zato se i ne preporučuje mlađima, već osobama sa dugogodišnjim narkomanskim stažom. Otkud onda veliki broj dvadesetogodišnjaka u kartonima dr Vučkovića.
"Metadon" se osamdesetih godina prošlog veka koristio u beogradskom Zavodu za bolesti zavisnosti, a onda je ta praksa, kao svuda u svetu, napuštena. Ranije u Novom Sadu uopšte nije bilo "metadona" i doktor Nikola Vučković, koji je prvi u Srbiji obnovio terapiju "metadonom", formalno-pravno je čist. A za etiku i Hipokratov kodeks ko još mari. Njihovi eksperimenti čak u Hipokratovoj zakletvi imaju uporište jer je lekar dužan da obolelom pruži svu potrebnu pomoć. Narkomanija je inače bolest tela, duše i glave, ovi zavisnici od opijata van svog okruženja imaju tretman stoke, a kakav je odnos države prema tim fizički i duhovno "praznim ljudima" govori podatak da će Maja Gojković, gradonačelnica Novog Sada, grada u kome je prošle godine 50 osoba izgubilo život zbog predoziranosti i drugih posledica od droga, dodeliti novoosnovanom azilu za pse i mačke 13 miliona dinara. Cela Vojvodina ima samo osam kreveta za narkomane tako da će u skorijoj budućnosti psi biti bolje zbrinuti od posrnulih ljudi.
Da država nema ozbiljnu nameru da ovu pošast iskoreni govori i podatak da su za nekoliko godina na ovim prostorima otkrivene tri ilegalne fabrike sintetičke droge "amfetamina", da se droga planski rastura i po zatvorima, a dr Zoran Stanković je odmah po postavljenju na položaj ministra javno kazao da će odmah testirati sve vojnike i oficire na narkotike, od čega naravno nije bilo ništa.
Narkomanija je krupan biznis od koga žive mnogi, ne samo narko-karteli i ulični dileri, pa je i nemoguće da se odjednom prekinu prihodi armiji pratećih grana - policiji, sudstvu, advokatima, lekarima, psihijatrima... farmaceutskoj industriji.
Danas je sve više pokreta koji kao svoj cilj imaju borbu protiv narkomanije. Što ih više ima, njihov efekat je manji. Imamo niz specijalizovanih klinika, nevladinih organizacija, duhovnih centara...
- Mi se ne bavimo lečenjem, bavimo se psihoterapijom i edukacijom. Mladi o drogama znaju skoro sve. Neobaveštenost je veći problem kod starijih. Nas ljudi zovu kad im je neophodna brza pomoć, da negde smeste dete, a to nimalo nije lako ni jednostavno. Udruženje ne naplaćuje svoj rad i izdržava se od donacija, a to su beznačajna sredstva - objašnjava gospođa Veselinović.
Da je finansijska strana udruženja na pragu opstanka vidi se po skromnom prostoru čiji je ulaz okupirao asortiman prodavnice bele tehnike i aparata iz susedstva. Pre nego što se uđe u ovaj asketski dom, mora da se razgrne gomila kartonskih kutija sa vrata. I tako svaki dan.
Protagonisti "metadon" terapije, s druge strane, žive u bogatstvu i raskoši. Donacije i priliv novca pristiže sa svih strana, od Evropske unije do domaćih sponzora. Zanimljiv je podatak da je nedavno baš u novosadskom Domu zdravlja lekarka koja se protivila uvođenju "metadona" u lekarsku praksu smenjena sa mesta pomoćnika direktora, a farmaceutska kuća je poslala svog čoveka u Upravni odbor ove zdravstvene ustanove kao zamenu za upražnjeno mesto. Slučaj je stigao na rešavanje kod gradonačelnice Maje Gojković, ali se lobiranje svelo na stranačku pripadnost aktera te priče, a gde se umeša politika ode mast u propast. Tako je taj problem ostavljen da ga rešava Milijana Dražetin, direktorka Doma zdravlja Novi Sad, ako posle lokalnih izbora uopšte i bude prihvatljiv kandidat za to mesto.
Profesor Nikola Vučković, zamenik predsednika Komisije za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, na vreme se postarao da svoj naum ostvari.
- Proces donošenja ove strategije je zakočen u trenutku kada se ona našla pred vratima Vlade Republike Srbije, po svemu sudeći zbog nedovoljne zainteresovanost političkih aktera da se u vremenu velikih političkih turbulencija bave pitanjem suzbijanja narkomanije. Uprkos tome, mnogi delovi strategije su već počeli da se primenjuju širom Srbije. Postoje i problemi jer se dešava da se nailazi na otpor i pasivnost onih koji smatraju da kako Nacrt strategije za borbu protiv droga nije zvanično usvojen, njegova primena nije i obavezna - objasnio je dr Vučković jednom prilikom.
Njegov "Metadon centar", koji radi u sastavu Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, imao je od osnivanja pozamašne prilive novca i danas spada u najveću ustanovu te vrste u zemlji. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo dao je 20.000 evra za rekonstrukciju prostora koji može da primi oko 250 osoba.
Novosadske vlasti su jasno kazale da je preterao sa zahtevom da se prebaci 18 miliona dinara u trenutku kada je u kasi bilo tri puta manje novca. Zato se opravdano veruje da će najveći deo od 3,5 miliona evra iz Evropske unije biti preusmereno upravo u ovaj beskorisni projekat "smanjenja štete".
Ali, na stranu pare. Zdravlje i životi ljudi su u prvom planu. Da li su pacijenti zadovoljni?
Okupljeni u ovom narko-krugu imaju ozbiljne primedbe na rad profesora dr Nikole Vučkovića. Preti zavisnicima da neće biti "metadona" ukoliko ne bude para, a od onih koji su labilnije ličnosti traži da pišu pisma podrške njegovom načinu lečenja. Mnogi na sve pristaju jer se boje da će ostati bez "metadona", a neki misle i da bi umrli kada bi do toga došlo.
- "Metadon" nam sipaju u valov, pomešaju ga s vodom i izvlače ga injekcijom. Dešava se da "metadon", koji je teži, padne na dno, pa neki dobijaju manje "metadona", a više vode - opisao je jedan od pacijenata.
I sam Vučković smatra da je "metadon" veliko zlo, te bi i on bio srećniji da ga nema, ali, opravdavajući svoju pohlepu za novcem i ugledom, tvrdi da je on jedino rešenje za mnoge zavisnike.
Upotreba "metadona" nije dovoljno kontrolisana pa postoje zloupotrebe. Jedna bočica košta 120 dinara u proizvodnji i ona se radnim danima "na crno" prodaje za dve hiljade dinara. Subotom i nedeljom, u dane vikenda, cena poraste do tri hiljadarke. Teški zavisnici za te pare kupe džak maka i tako se zadovolje na duže vreme.
Psihijatar dr Branka Bjelica je veliki protivnik ove terapije jer su iskustva koja se primenjuje od 80-ih takva da nema puno uspeha. Lekari ne mogu rigorozno da kontrolišu uzimanje flašice "metadona" od 10 mililitara koje bolesnici treba da uzimaju dva puta dnevno. Bolesnik dobije sedam flašica čistog "metadona" na ruke, koje uglavnom odmah proda na crnom tržištu po 50 evra za komad i širi drogu dalje.
- Dobićemo lažnu sliku uspešnosti izlečenja jer se sada droga neće kupovati na ulici, dobijaće se u apoteci. Oko 70 odsto sredstava od ovog programa završiće u kasi "Hemofarma" a da mi nećemo imati rezultate izlečenja - tvrdi dr Bjelica.
Eto, stigla nam je i "metadonska narko-mafija". Šta je sledeće? Možda nam uvale "belog kineza", sintetički narkotik koji je 1.000 puta jači od heroina, kao terapiju protiv heroina i "metadona"?!
Narkomanija je poprimila zastrašujuće razmere. Do 2010. godine oko 60 odsto zavisnika od psihoaktivnih supstanci u Srbiji biće pod stručnim nadzorom, najavljeno je u "Nacrtu nacionalne strategije za borbu protiv narkomanije".
Ministar Tomica Milosavljević već dve i po godine pokušava da ovaj strateški važan dokument progura kroz Vladu Srbije i parlament, ali se nije dalje maklo od javne rasprave. Slabost nacrta, ukazuju njegovi protivnici, jeste ta što se kroz ovaj program u Srbiju vraća "metadonska" terapija, odavno napušten način lečenja u razvijenim zemljama koji je, recimo, u Rusiji čak i zabranjen.
Na 32. strani tog dokumenta piše da je opredeljenje države terapija agonistima, a tu spadaju "metadon" i "buprenorfin". Lečenje "metadonom" bilo bo zastupljeno sa oko 30 odsto i ono bi odnelo i najviše para, čak 70 odsto. Radnu grupu državne strategije čine sedam ministarstava (zdravstva, socijalne politike, kulture, pravde, policije, prosvete i sporta), pa je predsednik komisije za donošenje nacionalne strategije, ministar Tomica Milosavljević, na velikim mukama da i njih ubedi u svrsishodnost ovog plana, jer su sve glasniji zahtevi da se primene alternativni načini lečenja koji u svetu daju odlične rezultate.
Nema sumnje da država ovaj problem treba da reši urgentno jer samo u Beogradu, prema nezvaničnim podacima, postoji sto hiljada uživalaca psihoaktivnih supstanci, a u Srbiji se broj redovnih korisnika droga popeo na 300.000. Cene narkotika toliko su pale da se armija zavisnika svakodnevno uvećava. U nedostatku jasnog i čvrstog plana, u Srbiji vršlja ko kako stigne, sve zarad profita, jer je narko-biznis peti na listi po prihodima u svetu, od koga nijedna država ne ubira redovne dažbine. U njemu su aktivno uključeni narko-karteli, korumpirani državni činovnici, farmakomafija...
Ministarstvo zdravlja dobilo je 3,5 miliona evra od Evropske unije za uvođenje "metadonske" terapije u srpskim zdravstvenim ustanovama.
- Evropski stručnjaci taj program nazivaju "smanjenje štete" u smislu što će narkomani manje da se okreću krađama, pljačkama, ubistvima i kriminalu uopšte. To je svakako bačena para jer se deca i posle "metadona" vraćaju drogama - kaže za "Tabloid" Ružica Veselinović, predsednik Udruženja građana protiv narkomanije u Novom Sadu, koja je niz godina radila u pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i sport.
Ova bivša reprezentativka u rukometu i međunarodni delegat navodi niz argumenata o štetnosti čak i kontrolisane upotrebe "metadona" u srpskim klinikama, a jedan od tih je i da je "metadon" na listi zabranjenih supstanci u svim sportskim asocijacijama u svetu.
"Metadon" je jeftina sintetička droga koja je oko dva puta jača od "morfina". Kod nas ga proizvodi vršački "Hemofarm", na čijem receptu piše da detoksikacija ne sme da traje duže od 21 dan, inače stvara trajnu zavisnost. Koliko je "metadon" opasan govori i savet lekara da se narkomani posle "metadona" prebace na heroin kako bi potom mogli da ih leče od droge. "Metadon" je upravo zbog tog paklenog kruga u zapadnoj medicini izgubio status pouzdanog i delotvornog leka koji se kod nas, ponovo, predstavlja kao spasonosno rešenje od modernih pošasti.
- Pacijenti pristaju na to jer ih policija i dileri ne jure, a roditelji čija deca imaju problem sa drogama žive u uverenju da je "metadon" lek - objašnjava Ružica Veselinović.
Sada se u Srbiji drogiranje o trošku države sprovodi naveliko.
Neuropsihijatar u Domu zdravlja "Evelina Haverfild" iz Bajine Bašte, dr Lidija Šarac, od 2004. godine u lečenju pacijenata od bolesti zavisnosti koristi "metadon". Kroz njen "program smanjenja štete", kako ga je nazvala, prolazilo je 5.000 pacijenata godišnje.
Kada je u novembru prošle godine u njenu ordinaciju banula inspekcija Ministarstva zdravlja zatekla je urednu dokumentaciju, ali je jedina primedba na njen rad bila ta što je omogućila lečenje "metadonom" i onim pacijentima koji nisu osiguranici Zavoda za zdravstveno osiguranje filijale iz Užica. Zabrana rada ističe za mesec dana, pa će doktorki Šarac, po preporuci Tomice Milosavljevića, biti omogućeno da prima pacijente i iz drugih zavoda kao "hitne slučajeve".
Odeš kod tetke u Bajinu Baštu, psiha ti krizira, i kao hitan slučaj dobiješ porciju "metadona" o trošku Evropske unije. Eto kako u praksi izgleda nacionalna borba protiv narkomanije Tomice Milosavljevića. Jer Nacrt nacionalne strategije za borbu protiv narkomanije, podsećamo, nije dobio legitimitet u parlamentu, pa to onda daje svakom za pravo da ga tumači i sprovodi kako mu je volja.
Bajina Bašta se uopšte ne spominje u spornom dokumentu. U strategiji se predviđa da Srbija izgradi četiri regionalna centra: Zavod za bolesti zavisnosti u Beogradu, poznat kao Drajzerova, zatim na Odeljenju neuropsihijatrije i bolesti zavisnosti u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, na Klinici za psihijatriju u Kragujevcu i na Klinici za mentalno zdravlje u Nišu s pravom da uvedu "metadonsku" terapiju.
- Da se razumemo, novosadsko Udruženje nije protiv upotrebe "metadona". Mi samo tražimo da se afirmišu alternativni i efikasni metodi lečenja. Znamo da se farmakolozi i lekari, ljudi iz struke, protive vraćanju "metadona", ali nemaju snage da javno istraju. Ako je to toliko dobro za naciju, što se o tome javno ne izjasni Srpsko lekarsko društvo? Zašto se nije oglasila ni lekarska komora - pita se gospođa Veselinović.
Novi Sad je za ovu priču više nego zanimljiv. Tu se održava jedna od najvećih evropskih manifestacija Egzit, mešavina muzike, droge i seksa; ovde je prošle godine umrlo 50 narkomana, dva zadnja načelnika policije za narkotike završila su u zatvoru, jednom je namešteno hapšenje i, što je najvažnije, Novi Sad je prvi grad u kome je "metadon" uveden kao lek protiv narkomanije.
Kada je u martu 2003. godine ubijen srpski premijer Zoran Đinđić i kada je uvedeno vanredno stanje, pohapšeno je na desetine bosova razvijenog narko-tržišta, među koje se visoko kotirao i "veternički klan" Nenada Opačića. Karteli su se za tren raspali, a zavisnike od opijata zahvatila je velika kriza. Dotad su bili naviknuti na uredne i skupe doze i u tom momentu se spekulisalo da bi armija od oko 10.000 narkomana, koliko ih verovatno ima u ovom gradu, mogla da eksplodira u nedostatku redovnih porcija "hrane" i nekontrolisanih emocija.
Doktor Nikola Vučković, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, uveo je masovnu upotrebu "metadona" kao zamenu za droge koje nije bilo dovoljno na ilegalnom tržištu.
- Krenuli su sa 25 kapi "metadona" dnevno posle ubistva Đinđića, da bi dozu povećavali do 340 kapi dnevno. Narkomani su postali još veći zavisnici i ta doza im je bila mala, pa su počeli da kombinuju "metadon" i alkohol, što izaziva stravične posledice po organizam, vodi čak i u smrt - kaže Ružica Veselinović.
Tako se u nedostatku valjanih državnih planova u borbi protiv narkomanije, u Srbiji razvio snažan lobi zagovornika upotrebe "metadona" kao leka koji se ilegalno raširio po legalnim državnim klinikama.
Doktor Vučković je na "metadonu" već stekao ugled i status, postao je upravnik "Metadon centra" na novosadskoj klinici, a u nacionalnoj Komisiji za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci uznapredovao je do prvog zamenika predsednika Tomice Milosavljevića.
Nedavno se na skupu udruženja koja se bore protiv narkomanije u Subotici moglo čuti da odlazeći ministar zdravlja i farmakološki lobi sprovode tajne eksperimente nad narkomanima iz Srbije, pomoću novca iz Evropske unije, a po zahtevu američkih multinacionalnih kompanija. Možda u tome ima i neke logike jer tamošnja stručna javnost odavno zna da "metadon" ne spada u lekovita sredstva.
"Metadon" stvara toliku zavisnost da je osoba koja ga uzima izvesno vreme, prinuđena da ga koristi do kraja života. Zato se i ne preporučuje mlađima, već osobama sa dugogodišnjim narkomanskim stažom. Otkud onda veliki broj dvadesetogodišnjaka u kartonima dr Vučkovića.
"Metadon" se osamdesetih godina prošlog veka koristio u beogradskom Zavodu za bolesti zavisnosti, a onda je ta praksa, kao svuda u svetu, napuštena. Ranije u Novom Sadu uopšte nije bilo "metadona" i doktor Nikola Vučković, koji je prvi u Srbiji obnovio terapiju "metadonom", formalno-pravno je čist. A za etiku i Hipokratov kodeks ko još mari. Njihovi eksperimenti čak u Hipokratovoj zakletvi imaju uporište jer je lekar dužan da obolelom pruži svu potrebnu pomoć. Narkomanija je inače bolest tela, duše i glave, ovi zavisnici od opijata van svog okruženja imaju tretman stoke, a kakav je odnos države prema tim fizički i duhovno "praznim ljudima" govori podatak da će Maja Gojković, gradonačelnica Novog Sada, grada u kome je prošle godine 50 osoba izgubilo život zbog predoziranosti i drugih posledica od droga, dodeliti novoosnovanom azilu za pse i mačke 13 miliona dinara. Cela Vojvodina ima samo osam kreveta za narkomane tako da će u skorijoj budućnosti psi biti bolje zbrinuti od posrnulih ljudi.
Da država nema ozbiljnu nameru da ovu pošast iskoreni govori i podatak da su za nekoliko godina na ovim prostorima otkrivene tri ilegalne fabrike sintetičke droge "amfetamina", da se droga planski rastura i po zatvorima, a dr Zoran Stanković je odmah po postavljenju na položaj ministra javno kazao da će odmah testirati sve vojnike i oficire na narkotike, od čega naravno nije bilo ništa.
Narkomanija je krupan biznis od koga žive mnogi, ne samo narko-karteli i ulični dileri, pa je i nemoguće da se odjednom prekinu prihodi armiji pratećih grana - policiji, sudstvu, advokatima, lekarima, psihijatrima... farmaceutskoj industriji.
Danas je sve više pokreta koji kao svoj cilj imaju borbu protiv narkomanije. Što ih više ima, njihov efekat je manji. Imamo niz specijalizovanih klinika, nevladinih organizacija, duhovnih centara...
- Mi se ne bavimo lečenjem, bavimo se psihoterapijom i edukacijom. Mladi o drogama znaju skoro sve. Neobaveštenost je veći problem kod starijih. Nas ljudi zovu kad im je neophodna brza pomoć, da negde smeste dete, a to nimalo nije lako ni jednostavno. Udruženje ne naplaćuje svoj rad i izdržava se od donacija, a to su beznačajna sredstva - objašnjava gospođa Veselinović.
Da je finansijska strana udruženja na pragu opstanka vidi se po skromnom prostoru čiji je ulaz okupirao asortiman prodavnice bele tehnike i aparata iz susedstva. Pre nego što se uđe u ovaj asketski dom, mora da se razgrne gomila kartonskih kutija sa vrata. I tako svaki dan.
Protagonisti "metadon" terapije, s druge strane, žive u bogatstvu i raskoši. Donacije i priliv novca pristiže sa svih strana, od Evropske unije do domaćih sponzora. Zanimljiv je podatak da je nedavno baš u novosadskom Domu zdravlja lekarka koja se protivila uvođenju "metadona" u lekarsku praksu smenjena sa mesta pomoćnika direktora, a farmaceutska kuća je poslala svog čoveka u Upravni odbor ove zdravstvene ustanove kao zamenu za upražnjeno mesto. Slučaj je stigao na rešavanje kod gradonačelnice Maje Gojković, ali se lobiranje svelo na stranačku pripadnost aktera te priče, a gde se umeša politika ode mast u propast. Tako je taj problem ostavljen da ga rešava Milijana Dražetin, direktorka Doma zdravlja Novi Sad, ako posle lokalnih izbora uopšte i bude prihvatljiv kandidat za to mesto.
Profesor Nikola Vučković, zamenik predsednika Komisije za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, na vreme se postarao da svoj naum ostvari.
- Proces donošenja ove strategije je zakočen u trenutku kada se ona našla pred vratima Vlade Republike Srbije, po svemu sudeći zbog nedovoljne zainteresovanost političkih aktera da se u vremenu velikih političkih turbulencija bave pitanjem suzbijanja narkomanije. Uprkos tome, mnogi delovi strategije su već počeli da se primenjuju širom Srbije. Postoje i problemi jer se dešava da se nailazi na otpor i pasivnost onih koji smatraju da kako Nacrt strategije za borbu protiv droga nije zvanično usvojen, njegova primena nije i obavezna - objasnio je dr Vučković jednom prilikom.
Njegov "Metadon centar", koji radi u sastavu Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, imao je od osnivanja pozamašne prilive novca i danas spada u najveću ustanovu te vrste u zemlji. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo dao je 20.000 evra za rekonstrukciju prostora koji može da primi oko 250 osoba.
Novosadske vlasti su jasno kazale da je preterao sa zahtevom da se prebaci 18 miliona dinara u trenutku kada je u kasi bilo tri puta manje novca. Zato se opravdano veruje da će najveći deo od 3,5 miliona evra iz Evropske unije biti preusmereno upravo u ovaj beskorisni projekat "smanjenja štete".
Ali, na stranu pare. Zdravlje i životi ljudi su u prvom planu. Da li su pacijenti zadovoljni?
Okupljeni u ovom narko-krugu imaju ozbiljne primedbe na rad profesora dr Nikole Vučkovića. Preti zavisnicima da neće biti "metadona" ukoliko ne bude para, a od onih koji su labilnije ličnosti traži da pišu pisma podrške njegovom načinu lečenja. Mnogi na sve pristaju jer se boje da će ostati bez "metadona", a neki misle i da bi umrli kada bi do toga došlo.
- "Metadon" nam sipaju u valov, pomešaju ga s vodom i izvlače ga injekcijom. Dešava se da "metadon", koji je teži, padne na dno, pa neki dobijaju manje "metadona", a više vode - opisao je jedan od pacijenata.
I sam Vučković smatra da je "metadon" veliko zlo, te bi i on bio srećniji da ga nema, ali, opravdavajući svoju pohlepu za novcem i ugledom, tvrdi da je on jedino rešenje za mnoge zavisnike.
Upotreba "metadona" nije dovoljno kontrolisana pa postoje zloupotrebe. Jedna bočica košta 120 dinara u proizvodnji i ona se radnim danima "na crno" prodaje za dve hiljade dinara. Subotom i nedeljom, u dane vikenda, cena poraste do tri hiljadarke. Teški zavisnici za te pare kupe džak maka i tako se zadovolje na duže vreme.
Psihijatar dr Branka Bjelica je veliki protivnik ove terapije jer su iskustva koja se primenjuje od 80-ih takva da nema puno uspeha. Lekari ne mogu rigorozno da kontrolišu uzimanje flašice "metadona" od 10 mililitara koje bolesnici treba da uzimaju dva puta dnevno. Bolesnik dobije sedam flašica čistog "metadona" na ruke, koje uglavnom odmah proda na crnom tržištu po 50 evra za komad i širi drogu dalje.
- Dobićemo lažnu sliku uspešnosti izlečenja jer se sada droga neće kupovati na ulici, dobijaće se u apoteci. Oko 70 odsto sredstava od ovog programa završiće u kasi "Hemofarma" a da mi nećemo imati rezultate izlečenja - tvrdi dr Bjelica.
Eto, stigla nam je i "metadonska narko-mafija". Šta je sledeće? Možda nam uvale "belog kineza", sintetički narkotik koji je 1.000 puta jači od heroina, kao terapiju protiv heroina i "metadona"?!
Holandski liberalizam
Mnogi ljudi misle da je u Holandiji sve moguće i da je sve dozvoljeno. To nije istina. Holandski zakon pravi razliku između jakih i slabih droga. Jake droge kao što su opijum, heroin, "amfetamin" i kokain predstavljaju veliki rizik za narodno zdravlje. U priručniku koji je holandska vlada štampala za potrebe stranaca koji dolaze u Holandiju piše da se upotreba slabe droge takođe ne savetuje.
Prodaja male količine slabe droge, do 5 grama, dozvoljava se iako je ona zvanično zabranjena. Ovo se naziva "politikom trpljenja", koja može da se shvati na sledeći način. Holandska vlada dozvoljava prodaju male količine kanabisa, indijske konoplje, da bi onome što je opasno - podzemna prodaja kanabisa u velikim količinama i trgovina jakim drogama - mogla uspešnije da se suprotstavi.
"Metadon" se daje narkomanima u Holandiji kao zamena za heroin, a ne kao lek. Pacijenti imaju svoje kartice koje provlače kroz terminal u zdravstvenom centru i odobrava im se dnevna doza posle čega on može da ide na posao, u grad, da nastavi s normalnim aktivnostima. Ista kartica ne može da se upotrebi više od jednom dnevno ili da se zloupotrebi.
Ruska škola
Ruska duma je zabranila proizvodnju i upotrebu "metadona" zahvaljući tvrdom stavu Ruske pravoslavne crkve i velikom angažovanju jeromonaha Anatolija Berestova, rukovodioca Pravoslavnog centra za brigu o duši u Moskvi.
Ovaj ugledni Rus bio je 10 godina u doba sovjetske vlasti na dužnosti glavnog neuropatologa Moskve. Prema njegovom svedočenju, uoči raspada sovjetske imperije, bilo je najviše 10.000 uživalaca opijata.
Gospodin Anatolij Berestov tvrdi da se u poslednjih deset godina formirao "metadonski" lobi, koji sačinjavaju poslanici različitih nivoa, državni činovnici, društveni delatnici. Čas se utišava, čas rasplamsava diskusija o "zamenjujućoj terapiji" u lečenju narkomanije. Pojedine zemlje, a u planu je i Srbija, predviđaju "metadonsku" zamenu.
- Video sam mnogo bolesnika na metadonskom programu koji vegetiraju kao biljke, gube svaku socijalnu aktivnost i imaju mnogo somatskih problema - objašnjavao je jeromonah Anatolij Berestov srpskim stručnjacima.
On navodi da je "metadon" počeo masovno da se primenjuje početkom 60-ih godina prošlog veka u Americi, ali ta terapija nije doprinela smanjenju broja zavisnika ni izlečenju narkomana. Naprotiv.
Ruska pravoslavna crkva je primenila potpuno suprotan metod. Pošla je od toga da je narkomanija "bolest duše i tela" i njihova metoda je, za sad, dala odlične rezultate.
Mnogi ljudi misle da je u Holandiji sve moguće i da je sve dozvoljeno. To nije istina. Holandski zakon pravi razliku između jakih i slabih droga. Jake droge kao što su opijum, heroin, "amfetamin" i kokain predstavljaju veliki rizik za narodno zdravlje. U priručniku koji je holandska vlada štampala za potrebe stranaca koji dolaze u Holandiju piše da se upotreba slabe droge takođe ne savetuje.
Prodaja male količine slabe droge, do 5 grama, dozvoljava se iako je ona zvanično zabranjena. Ovo se naziva "politikom trpljenja", koja može da se shvati na sledeći način. Holandska vlada dozvoljava prodaju male količine kanabisa, indijske konoplje, da bi onome što je opasno - podzemna prodaja kanabisa u velikim količinama i trgovina jakim drogama - mogla uspešnije da se suprotstavi.
"Metadon" se daje narkomanima u Holandiji kao zamena za heroin, a ne kao lek. Pacijenti imaju svoje kartice koje provlače kroz terminal u zdravstvenom centru i odobrava im se dnevna doza posle čega on može da ide na posao, u grad, da nastavi s normalnim aktivnostima. Ista kartica ne može da se upotrebi više od jednom dnevno ili da se zloupotrebi.
Ruska škola
Ruska duma je zabranila proizvodnju i upotrebu "metadona" zahvaljući tvrdom stavu Ruske pravoslavne crkve i velikom angažovanju jeromonaha Anatolija Berestova, rukovodioca Pravoslavnog centra za brigu o duši u Moskvi.
Ovaj ugledni Rus bio je 10 godina u doba sovjetske vlasti na dužnosti glavnog neuropatologa Moskve. Prema njegovom svedočenju, uoči raspada sovjetske imperije, bilo je najviše 10.000 uživalaca opijata.
Gospodin Anatolij Berestov tvrdi da se u poslednjih deset godina formirao "metadonski" lobi, koji sačinjavaju poslanici različitih nivoa, državni činovnici, društveni delatnici. Čas se utišava, čas rasplamsava diskusija o "zamenjujućoj terapiji" u lečenju narkomanije. Pojedine zemlje, a u planu je i Srbija, predviđaju "metadonsku" zamenu.
- Video sam mnogo bolesnika na metadonskom programu koji vegetiraju kao biljke, gube svaku socijalnu aktivnost i imaju mnogo somatskih problema - objašnjavao je jeromonah Anatolij Berestov srpskim stručnjacima.
On navodi da je "metadon" počeo masovno da se primenjuje početkom 60-ih godina prošlog veka u Americi, ali ta terapija nije doprinela smanjenju broja zavisnika ni izlečenju narkomana. Naprotiv.
Ruska pravoslavna crkva je primenila potpuno suprotan metod. Pošla je od toga da je narkomanija "bolest duše i tela" i njihova metoda je, za sad, dala odlične rezultate.
Odnedavno taj metod, bez upotrebe bilo kakvih lekova i sintetičkih preparata, primenjuje i Srpska pravoslavna crkva u novootvorenim ustanovama.
Пријавите се на:
Постови (Atom)