четвртак, 08. април 2010.

Ispovest lecenog narkomana

Nisam prošao pakao, živeo sam u njemu. Punih 30 godina. Zbog droge sam uništio sve, nemam čak ni uspomene već samo crne rupe. O tome šta je moja porodica zbog mene prošla strah me je i da se prisećam. Ipak, možda moja priča pokaže roditeljima narkomana da ne treba dići ruke. Nije lako, ali ima nade - priča za „Blic“ Dragan (57), lečeni narkoman iz Beograda.

Dragan kaže da je po mnogo čemu netipičan primer. Za razliku od većine koji su prvi put drogu probali u tinejdžerskim godinama, on je to učinio tek sa 27, od tada kreće njegov sunovrat. Sve do te 1979. godine bio je, kako kaže, dobar mladić i pravi sportista.
- Te 1979. godine sam bio u Milanu, gde sam boksovao. Pred kraj godine sam imao saobraćajku i dok sam čekao da me izvedu kod sudije za prekršaje neko od Jugovića koji su tu bili mi je ponudio heroin. Ne umem da objasnim zbog čega sam je uzeo. Ušmrkao sam heroin, ušao u sudnicu i napravio haos jer mi je bilo loše i povraćao sam. Kad sam se osvestio, bilo me je sramota, ali moja radoznalost bila je načeta. Ubrzo sam uzeo drugu, pa treću dozu i tako redom. Međutim, sve je to još bilo „pod kontrolom“. Nastavio sam da boksujem, pa čak da pređem u Holandiju - priseća se Dragan.
U Holandiji sa heroina prelazi na kokain, povezuje se sa ljudima iz bivše Jugoslavije, od kojih su neki bili narko-bosovi, tako da mu je droga bila lako dostupna. Polako ga provaljuju u klubu za koji je boksovao, tako da ga izbacuju iz ringa, a i krug prijatelja postaje sve manji i uglavnom se sveo na ljude iz iste priče. Svi ostali su ga ostavili. Polako ostaje bez para i počinje sa švercom automobila. Uspeo je čak i da se oženi, a ženu je lagao nekoliko godina.
- Ostao sam sa ljudima koji su radili isto što i ja. Tešili smo jedni druge dok smo se razbijali od droge, svaki put govoreći da prekidamo. Pošto je droga bila kvalitetna, a nikad se nisam fiksao, uspevao sam da lažem ljude koji me nisu viđali svakog dana. Ni supruga nije znala sve do 1993. godine, kada smo iz Holandije krenuli u Srbiju. Prijatelj mi je dao 20 grama kokaina. Pre puta sam šest dana i noći bio „razvaljen kao slon“, pa sam morao malo da ušmrčem kako bih bio u stanju da vozim. Valjda sam preterao jer sam počeo da haluciniram da me prate i pred granicu sam progutao kesu sa više od 15 grama. Sledeće čega se sećam je bolnička soba i supruga koja plače. Bila je trudna, a morala je da gleda kako mi dve injekcije zabadaju u srce jer sam bio klinički mrtav. Tog dana je saznala sve. U godinama koje su usledile bilo je suza, svađa, obećanja da ću prestati, ali narkomanu ne treba verovati - nastavlja svoju priču pedesetsedmogodišnji Beograđanin.
U Beogradu je otvorio auto-servis, ali porok nije ostavio. Ipak, sa kokaina je morao da se vrati na heroin, ali je sve teže bilo nabaviti i to. Kako kaže, nije trebalo mnogo da svima postane jasno ko je i šta je, pa su mu svi zavrnuli slavine. Od tada je koristio sve što je našao, „eksere“, alkohol, amfetamin… Izgubio je lokal, brak je pukao, prijatelji otišli, hapšen je više puta, a o izlazu iz pakla više nije ni razmišljao. Sve o čemu je mislio je kako da nabavi sledeću dozu.
- Shvatio sam da sam na dnu kad mi je ćerka plačući rekla da zna da se drogiram. Preklinjala me je da prekinem, ali nisam mogao. Ubrzo posle toga, dva moja najveća druga, kojima dugujem život, Andreja i Zoran su me strpali u kola i odveli u kliniku gde me je doktor pitao da li želim da prekinem. Naravno da sam želeo, ali nisam znao kako. Mesec dana sam bio na ispiranju i blokatorima. Od tada već šest meseci redovno idem na razgovore, proveravaju me i iskreno se nadam da ću istrajati. Tim ljudima dugujem sve. Evo, posle trideset godina, spremam se da čist dočekam Novu godinu. Nadam se u krugu porodice. Znam da mi još ne veruju jer sam ih previše puta razočarao i izneverio, ali trude se, baš kao i ja - završava svoju priču Dragan.

4 коментара:

  1. PA AKO BI I NASTAVIO NEVERUJEM DA BI DOZIVEO 60setu!!!!!!!!!!!!,SPOLjA JE MOZDA OK.IZGLEDA,ALI STA MU JE DROGA URADILA PRVENSTVENO SA JETROM,BUBREZIMA,O MOZGU NECU NI DA KOMENTARISEM.OVO JE STVARNO ZADNjI VOZ.....,A IMA RAZLOGA DA ZIVI,AKO NISTA DRUGO ONO BAR ZBOG CERKE,I UNUKA,KOJEG BI SIGURNO VOLEO DA PROSETA PO KALEMEGDANU,TO ILI LESCE ,TRECE NEMA!!!!!!!

    ОдговориИзбриши
  2. Teško se izvući iz pakla droge,ali da se može prestati,može! Sve je stvar volje i karaktera. Nije mi jasno zašto netko od 27 godina ( znači već koliko toliko ozbiljan čovjek)uopće upada u takvo nešto,koliko osoba mora biti nestabilna za to? Nema nikakvih opravdanja, a najgore od svega je to što se oni smatraju BOLESNIM ljudima, a to nisu. Bolest je nešto na što čovjek ne utječe, a narkomanu nitko nije drogu podvalio..izabrao je ovisnost umjesto normalnog života..

    ОдговориИзбриши
  3. Mene je moj dečko posle 2 i po god veze ostavio..On je lečeni narkoman koji je govorio da nikad više..A vratio se bivšoj ženi koja ga je opet navukla na kokain..Pokušavala sam da mu dokažem da će ga ona sutnuti opet onog dana kad ne bude više donosio pare i drogu..Njoj je trebao pion koji će raditi seme sa drogom..a on je zbog njihovog deteta podlegao njenom uticaju jer tako misli da će zaraditi velike pare.Izdao je mene zbog nekog ko će izdati njega i zbog nečeg što će ga opet dovesti na dno..od mene je tražio da nastavimo da se vidjamo ponekad i da ostanemo drugovi..A s njom će napraviti drugo dete i ponovo se venčati,navodno sve zbog para..Kako pobeći od takvog čoveka i ljubavi koju je uništio zbog droge i para?!

    ОдговориИзбриши
  4. U vezi sam sa lecenim narkomanom. U pocetku nisam znala bas nista o njemu. Tek posle 3 meseca ja to saznam, ali sam bila ludo zaljubljena i predjem preko toga.. Medjutim, on i dalje koristi droge (travu) i uhvatila sam ga prije nekoliko da smrce kokain..
    Pokusavala sam milion puta da raskinem sa njim, ali mi ne dozvoljava..Jedno vreme sam ga totalno izbegavala, makla profil na fb, promenila broj, odselila se na neko vreme kod babe, dok jednu noc nisam primetila njega po kisi ispred moje kuce.. i ne znam, bas lose.. Ne mogu se otkaciti od njega, preti da ce se ubiti, da njemu zivot bez mene ne vredi. a bas ne bih mogla da ga nosim na dusi, zato trpim.Ljubav kad- tad prodje, ostane navika samo, a zivot sa lecenim narkomanom bas nije potreban, jer su uvek skloni da se vrate tome.ZATO APELUJEM DEVOJKAMA (SREDNJOSKOLKAMA) DA SE KLONE LJUBAVI SA NARKOMANIMA, JER U POCETKU JE SVE FINO I BAJNO A POSLE PAKAO!

    ОдговориИзбриши