Kokainska zavisnost

      CRACK I KOKAIN
   
     Kokain je veoma adiktivna droga. Kada jednom uzme kokain individua ne može predvideti da li æe nastaviti da uzima drogu ili ne.
     Osnovni naèini unošenja kokaina u organizam su: ušmrkavanje, putem injekcije i pušenje. Ušmrkavanjem se kokainski prah udiše kroz nos, gde se apsorbuje u krvotok kroz nazalno tkivo. Injekcijom se droga, pomoæu igle, direktno unosi u krvotok. Pušenjem se kokainska para ili dim udiše u pluæa, gde je apsorpcija u krvotok jednako brza kao i kod injekcije.
     'Crack' je ulièno ime za free base (slobodnu bazu) koja se koristi za pušenje, a dobija se iz kokain hidroklorida. To se radi tako što se kokain pomeša sa sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da bi se odstranio hidrohlorid i na taj naèin se proizvodi kokain za pušenje. Termin 'crack' se koristi zbog zvuka pucketanja koji se javlja kada se ta mešavina puši, odnosno kada se zagreje, a to se dešava zbog prisustva sode bikarbone.
     Zloupotreba kokaina je jednako opasna bilo da se uzima ušmrkavanjem, injekcijom ili pušenjem. Izgleda da do kompulzivne upotrebe kokaina brže dolazi ako se ova supstanca puši, nego kad se ušmrkava. Pušenjem, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenutno uzbuðenje. Korisnik koji drogu unosi iglom je izložen riziku da se zarazi HIV virusom, ako deli iglu ili ostali pribor.
   
     ZDRAVSTVENE TEŠKOCE
   
     Kokain je jak stimulant centralnog nervnog sistema i on onemoguæava proces reapsorpcije dopamina, hemijskog prenosioca signala kojima se reguliše oseæaj uživanja i kretanja. Dopamin predstavlja deo sistema za nagraðivanje koga mozak otpušta i pri tom doprinosi stvaranju uzbuðenja koje je karakteristèno za konzumiranje kokaina.
     Efekti kokaina koji se ogledaju kroz telesne promene ukljuèuju sužene periferne krvne sudove, proširene zenice, povišenu temperaturu i krvni pritisak i ubrzano kucanje srca. Trajanje poèetnih euforiènih efekata kokaina, što ukljuèuje hiper-stimulaciju, smanjen umor i bistrinu uma, zavisi od naèina unošenja droge. Što je brža apsorpcija, to je kraæe trajanje uzbuðenja. Uzbuðenje nakon ušmrkavanja može trajati 15 do 30 minuta, dok nakon pušenja može trajati 5 do 10 minuta. Poveæana upotreba može smanjiti period stimulacije.
     Neki korisnici spominju oseæanja nemira, razdražljivosti i anksioznosti. Može, takoðe, da se razvije tolerancija, pa mnogi zavisnici govore da nastoje da ostvare jednako zadovoljstvo kao nakon prvog uzimanja, ali u tome ne uspevaju. Nauèno je dokazano da neuropsihološke promene koje izaziva kokain utièu da individua nastavlja da uzima drogu, uprkos štetnim psihièkim i socijalnim posledicama. U retkim sluèajevima, može doæi do iznenadne smrti nakon prvog uzimanja kokaina. Ipak, ne zna se kod koga postoji sklonost za iznenadnu smrt.
     Visoke doze kokaina i/ili produžena upotreba mogu da izazovu paranoju. Pušenje crack kokaina može da stvori agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika. Kada zavisnici prestanu da uzimaju kokain, oni najèešæe postaju depresivni. Stoga može doæi do nastavljanja upotrebe kokaina kako bi se prevazišla depresija. Produženo ušmrkavanje kokaina može dovesti do èira na sluzokoži nosa i do ošteæenja nazalnog septuma u tolikoj meri da može doæi do njegovog kolapsa. Smrti povezane sa zloupotrebom kokaina najèešæe nastaju usled zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.
   
     DODATNA OPASNOST: COCAETHYLENE
   
     Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajuæi prave kompleksan hemijski eksperiment unutar svog tela. Istraživanja koje je sprovela NIDA (National Institute on Drug Abuse) su pokazala da ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treæu supstancu cocaethylene, koja intenzivira euforiène efekte kokaina,dok se javlja poveæan rizik od iznenadne smrti.
   
      LEÈENJE
   
     Veoma rasprostranjena zloupotreba kokaina je podstakla razvoj programa za lecenje zloupotrebe ovog tipa droge.
     Prioritet u istražvanju jeste pronalazak medikamenta koji bi blokirao ili veoma smanjio efekte kokaina, i koji bi se koristio u leèenju. Istraživaèi takoðe nastoje da otkriju lek koji bi pomogao da se prevaziðe jaka žudnja za drogom kod ljudi koji se odvikavaju od kokaina. Trenutno se ispituje efikasnost i bezbednost korišæenja nekih lekova za leèenje kokainske zavisnosti.
     Zajedno sa terapijom medikamentima koriste se bihejvioralne terapije, posebno kognitivno bihejvioralna terapija, koja može biti veoma efikasna kod leèenja pacijenata koji zloupotrebljavaju kokain. Obezbeðivanje optimalne kombinacije razlièitih tretmana za svakog pojedinaènog pacijenta je od velikog znaèaja za krajnji ishod leèenja.