Zavisnik lili ne?

Uvek se postavlja pitanje zašto neko postaje zavisnik a neko ne, na­ro­či­to ako su osobe rasle u sličnim okolnostima ili čak u istoj porodici. Da li postoji predispozicija za ovu bolest, fizička ili psihička? Na ova pitanja nema jasnog i sigurnog odgovora. U toku su istraživanja koja se bave postojanjem neke vrste neu­rološke predodredenosti za bolest zavisnosti. Ispituju se receptori u mozgu ko­ji specifično reaguju na prisustvo unutrašnjih ili spoljašnjih psihoaktivnih supstanci, njihova struktura i osetljivost. Ukoliko bi se npr. ustanovilo da je neko osetljiviji, recimo, na opijate, to bi značilo da takva osoba ako konzumira opi­jatske supstance, brže razvija zavisnost i sa težim patološkim ispoljavanjima ne­go neka osoba kod koje je utvrđena normalna ili smanjena osetljivost na te sup­stance. Ova vrsta istraživanja upućuje na zaključak da jasno treba savetovati sva­kog da i ne proba psihoaktivnu supstancu jer se unapred ne zna da li je neko oset­ljiv na nju, što bi značilo da i jednokratno unošenje već stvara psihičku potrebu za ponovnim uzimanjem supstance. Takvi pacijenti u lekarskoj praksi po­stoje i za njih je zajednička karakteristika da im se "droga odmah dopala" ia­ko su pre probanja bili protivnici toga.