Razlozi za početak uzimanja droga, pomodarstvo čak 3-10%

Iz našeg istraživanja vide se neki razlozi za početno uzimanje droga: nisu obavešteni o štetnosti (13-25%), po nagovoru drugih (7-19%), veruju da mogu da se kontrolišu (3-15%), šele da budu posebni (7-10%), zbog mode (3-10%).

Može se sa sigurnošću reći da bolest zavisnosti nije sticaj isključivo in­di­vidualnih nesrećnih okolnosti. Ona nastaje, razvija se i leči se kroz interakciju broj­nih činilaca koji bi se mogli svesti na četiri osnovna:  psihoaktivna sup­stan­ca, ličnost, porodica i društvo. Brojna istraživanja su pokazala da ne postoji specifična psihička struktura ličnosti koja bi predstavljala predispoziciju za bolest zavisnosti. Ipak, među zavisnicima češće se susreću oni koji su pre bolesti bili ili upadljivo povučeni, pasivni, uplašeni ili oni izuzetno buntovni, agre­sivni. Moglo bi se reći da je njihova zajednička karakteristika psihička ne­zrelost. Većina stručnjaka iz oblasti psihologije i psihijatrije ce se složiti da sa­vre­meno doba predstavlja do sada najveći izazov očuvanju čovekovog iden­ti­te­ta i da je to područje vrlo problematično, da su poremećaji identiteta sve češći i sve masovniji, naročito kod mladih ljudi gde je ponekad teško razlikovati kri­zu identiteta (koja nije bolesno stanje već često deo razvoja ličnosti) od pore­me­ća­ja u ovoj sferi.

Kriza indentiteta

Identitet je jedna od pojava čije postojanje i važnost jasno i duboko do­življavamo ali nismo u stanju da to jasno izrazimo rečima. To je samo jezgro lično­sti koje omogućava osobi da doživi sebe kao posebnu i nezavisnu ličnost, sve­snu sebe u kontinuitetu, omogućava da doživi druge ljude i formira svoj od­nos prema njima. Pruža osećanje unutrašnjeg jedinstva i celovitosti, "udobnost u sopstvenoj koži". Nastajanje identiteta je proces koji počinje rođenjem i stal­no se obogaćuje i razvija. U formiranju identiteta od ključne je važnosti pove­zi­va­nje iskustva zadovoljstva i iskustva odricanja da bi se postigao sklad sa re­al­nošću. Svako želi da bude srećan i zadovoljan, da mu bude prijatno, da bude prihvaćen od drugih ali takođe želi da bude svoj, slobodan, da slobodno odlu­ču­je o sebi. Te dve tendencije su u različitim odnosima tokom razvoja i teže me­đu­sobnom usklađivanju. Kod zavisnika nastaje nesklad u tim tendencijama i sa­mim tim identitet ostaje defektan i poremećen. Oni se zarad potrebe za zado­volj­stvom odriču slobode, odriču svoga ja i zato je zavisnost u svom ekstrem­nom, bolesnom obliku duboko ponižavajuće iskustvo. U zadovoljstvu koje do­no­si droga nema samopoštovanja ni poštovanja, nema ljubavi ni saosećanja. Sav psihički život osobe se svodi na osećanje da je sve lepo, lako, prijatno, opu­šte­no, sve se doživljava na isti način bez obzira na to da li je bližnjima dobro ili su tu­žni, pate ili im treba pomoć. Zavisnik ne može da održi svoju reč, niko se na nje­­ga ne može osloniti, ne može biti odgovoran - identitet je jednostavno slom­ljen.

Može se postaviti pitanje koja su to skretanja u razvoju identiteta koja su rizik za ulazak u bolest zavisnosti. Mladi ljudi u poslednje vreme su izloženi ma­sov­nim udarima na identitet: deformiše se radoznalost, mladalački "novator­ski" duh, poštovanje humanih vrednosti, hrabrost, bliskost, usamljenost, posluš­nost se u potpunosti odbacuje jer se brka sa pokornošću, nesposobnost za odgo­vor­nost za sopstveni život se maskira manipulativnošću, itd. Široko rasprostra­nje­na pojava među mladima koja je i podsticana nekim oblicima "kultura" i "sub­kultura" ali i celokupnim savremenim načinom života je tzv. glad za sen­za­ci­jama ili čulna glad. To je strasna potraga za novim čulnim iskustvima i žudnja za fizički i socijalno rizičnim ponašanjima usmerenim ka neobičnim doživlja­ji­ma. Ova odlika je već devijacija u izgradnji identiteta i predstavlja veliki rizik za produbljivanje poremećaja. Treba razlikovati ovu glad od zdrave radozna­lo­sti koja postavlja granice, koja sadrži odgovornost, nema prisilu i uznemireno be­žanje od samog sebe u svet intenzivnih stimulusa. Drugi, ozbiljniji znak po­re­mećaja identiteta, tesno povezan sa rizikom bolesti zavisnosti je osećanje koje se često naziva usamljenošću ili dosadom, na šta se mladi žale i što često na­vo­de kao povod za probanje psihoaktivnih supstanci. To je osećanje opisao jedan od savremenih stručnjaka koji se bavi problemima identiteta, Salman Aktar: "Osećanje praznine kao šupljine. Čudna umrtvljenost unutrašnjeg emocio­nal­nog iskustva. Osećanje sebe počinje da se kruni, odronjava. Prisilno druženje, po­jave prevelikog unošenja hrane, pijenje alkohola, uzimanje droga, impulsivni sek­sualni kontakti, provokativno ponašanje – služe kao neophodna sredstva za "punjenje energijom". Osećanje praznine se razlikuje od usamljenosti koja je bol­na čežnja za nekim ili nečim što savest ne dozvoljava ili je nedostupno u realnosti. Unutrašnji svet, iako tužan, ispunjen je slikama i živim emocijama. Praz­nina, sa odsustvom čežnje je duboko uznemirujuće i dehumanizujuće is­kus­tvo". U srednjim školama droga je postala svakodnevica i sa njom tek počinje borba. Nije retkost da, prema rečima prosvetnih radnika,  učenik nastavi pri­sustvuje pod dejstvom droge. Na odmorima između časova dosta se puši, ne­ki duvan, neki marihuanu. Kada se deci postavi pitanje o njihovom pri­vat­nom i porodičnom životu, često se čuje da su roditelji prezauzeti, po ceo dan ni­su kod kuće. S druge strane, imamo i drugu krajnost – prezaštićeno dete. Ve­ći­na te dece nema organizovano slobodno vreme, a osim odlaska u školu gotovo i da ne­ma­ju fiksiranih obaveza, ne bave se sportom, ne čitaju, a to stavlja veliki pra­zni pro­stor u koji se onda droga lako uklopi. To se pokazuje kao nedovoljno uspe­šan recept za stabilan razvojni put mladih. Decu treba voleti, ali treba imati i zahteve prema njima, treba im davati obaveze u kući, ne treba im samo davati no­vac nego emocije. ­