Nastanak zavisnosti

U pokušajima da se nađe objašnjenje za nastanak zavisnosti, postoji vi­še različitih stanovišta:

Genetički i biološki pristup. Smatra se da poremećaj u metaboličkom funkcionisanju organizma može biti osnova za nastajanje zavisnosti. Telo pro­iz­vodi vlastiti opijat ''endorfin'' a njegov deficit dovodi do veće osetljivosti na bol. Novija istraživanja pokazuju da su ljudi s manjkom endorfina skloniji ak­tiv­nostima koje jače pobuđuju CNS, aktivnostima koje donose svojevrsno uz­bu­đenje. npr. kockanje. Iz tog razloga bi ti ljudi mogli biti skloniji i uzimanju dro­ge.

Teorijski pristup uslovljavanja. Ljudi imaju tendenciju da ponavljaju ak­tivnosti koje su im bile prijatne ili su na neki način bile nagrađene. Ritual uzi­manja droge može se shvatiti kao svojevrsna nagrada, zbog čega se teži po­nav­ljanju toga postupka. Znaci vezani za uzimanje droge mogu izazvati efekte kao i sama droga. Mnogi eksperimenti dokazuju da njeno delovanje zavisi od ce­lokupnog iskustva pojedinca i okruženja. Na primer, neka očekivanja o učin­cima droge se najverovatnije usvajaju pre početka konzumiranja i mi pamtimo ka­­ko je neka droga pomogla nekome da se bolje oseća i kada sami probamo to isto i mi osećamo iako stvarno delovanje droge s time zapravo nema ve­­ze (pla­ce­bo efekt). Povezanost između očekivanja i učinka droge na svest, po­ka­zuje da vi­ši mentalni procesi mogu uticati na sve aspekte ponašanja, uklju­ču­jući i one pod utjecajem hemijskih supstanci.

Teorije adaptacije. Zavisnost se može tumačiti i kao naučeno ponašanje ko­je olakšava prilagođavanje pojedinca konkretnoj socijalnoj sredini. Želja da se bude prihvaćen u svojoj okolini može se ostvariti na prihvatljiv ili ne­prihvatljiv način. Dva bitna psihosocijalna činitelja koji u detinjstvu i mladosti mogu otežavati proces adaptacije su socijalna nekompetentnost i agresivnost. Ti či­nioci mogu biti uzroci, ali i posledice socijalne izolovanosti. Osobito agre­siv­ni pojedinci nisu popularni u krugu svojih vršnjaka, ali ni u svojih nastavnika i po­rodicama, što može uticati na gubitak samopouzdanja, učenje, na ponašanje. Ka­ko okolina uglavnom deluje represivno, beg u drogu se čini kao jedino olak­ša­nje. Mladi nastoje odložiti proces odrastanja i rešavanja situacija kojima nisu do­rasli ili se smatraju nekompetentnima.

Biopsihosocijalni pristup. Stres može povećati verovatnoću zloupotrebe droge, pogotovo ako se od nas traži više nego što možemo učiniti ili pružiti, i ka­da smo izloženi nekoj pretnji usmerenoj na vlastitu sigurnost. Hoćemo li ne­ku situaciju, problem ili slično doživeti kao izazov kome se možemo odupreti ili kao pretnju ličnoj sigurnosti, utiču biološki činioci – odnose se na saznanje da na raz­ličite pojedince stimulusi različitog intenziteta različito deluju. Ovaj pri­stup na­sto­ji da sintetizuje biološku komponentu i razumijevanje uslova u kojima poje­di­nac živi, kao njegovih osobina koje mogu uticati na mogućnost ko­rišćenja droga.